U Vinči sam važne projekte radila za zamrznute kroasane, sada želim da pomognem Srbiji

DANAS radiš umesto za platu za zamrznuto pecivo, sutra menjaš svet. Ovom rečenicom može da se opiše životni i profesionalni put Užičanke dr Emilije Veljković, jednog od napoznatijih srpskih molekularnih biologa i najvažnijih istraživača globalne duvanske kompanije "Filip Moris".

Blago talenta mlade Srpkinje naša država je brzo prepoznala. Posle uspešnih studija, Institut "Vinča" angažovao je talentovanu devojku. Brzo se uklopila u tim ljudi koji su, kako se nekada spekulisalo, pravili atomsku bombu za Josipa Broza Tita. Nažalost, njen talenat nije iskorišćen za razvoj naše države. Sankcije i nemaština naterali su je da ode trbuhom za kruhom.

- Tačno je da sam u Vinči važna istraživanja i projekte radila za zamrznute kroasane - počinje priču za "Novosti" Emilija, danas doktor nauka i važan šraf u istraživačkom timu jednog od najvećih svetskih proizvođača duvana. - Kada je trebalo profesionalno da napredujem, došlo je do rata, sankcija. Nije bilo novca, pa su nas zaista plaćali pecivom. Ni tada ni danas nisam odustajala. Verovala sam u sebe. Iskrsnula je prilika da odem na doktorske i postdoktorske studije u Cirih.

Uz vredno učenje, sami po sebi su se nametnuli projekti. Nije znala da tri godine radi na projetu koji finansira "Filip Moris". Kada joj je stigao poziv iz ove kompanije, kako priznaje, bila je u šoku.

- Šta ja to njima imam da ponudim - skromno je, prama sopstvenom priznanju, pomišljala Emilija.

PROČITAJTE I:TOLIKO O PRIJATELjSTVU: Francuska nam i pertle naplatila suvim zlatom

Na pregovore je došla zbunjena, iako su njeni poslodavci znali da je ona ta! Da ona mora biti deo tima koji će doneti budućnost ovoj kompaniji!

- Kroz projekat na fakultetu, kroz svaku moju naučnnu sugestiju oni su me testirali i, očigledno znali da moram da im se pridružim - kaže jedna od najobrazovanijih Užičanki. - Lako sam dobila posao. Ušla sam u tim istraživača u Centru "Kjub" u Nojšatelu u Švajcarskoj, koji pokušava da nastavi proizvodnju duvana, a da maksimalno smanji njegovo štetno dejstvo.

I taman kada je kupila stan pokraj ovog centra na obali jezera sa prelepim pogledom na Alpe, usledila je direktiva menadžmenta da se pridruži njihovom timu u Singapuru u kojem je provela oko pet godina. Uložila je svoje znanje u cigarete koje bi trebalo da imaju manje katrana od uobičajenih. A, onda se vratila i nastavila posao u Lozani. Duvanska industrija, prema njenim rečima, želi da tržištu ponudi proizvod koji će biti dramatično zdraviji.

Na naše pitanje da li je ikada neko iz Srbije pozvao da svoja znanja doktora nauka prenese u Srbiju odgovara negativno.

- Osim privatnih veza sa profesorom Radanom Džodićem i njegovom porodicom - ništa. Volela bih da mogu da pomognem mojoj zemlji. I rado ću se odazvati. Ipak, potrebno je da me neko pozove. Iz ove pozicije realno je da se vratim i da kada odem u penziju pomognem onima kojima je moja pomoć potrebna.

"NOVOSTI" I PRIJATELjSTVA

ČIM je saznala da je u grupi srpskih novinara koji su došli u obilazak Istraživačkog centra "Kjub" u Nojšatelu i neko iz "Novosti", Emilija je odmah pitala za svoju drugaricu iz detinjstva, našu poznatu novinarku iz kulturne rubrike - Vukicu Strugar.

- Imate li primerak? Imate li Vukičin tekst?

Sve ovo je pitala Emilija, pre nego što je uzela naše novine i sa uživanjem počela da ih čita.