Tajna poslednje generalove adrese

DECENIJAMA već najvišim delom ilandžanskog groblja i noću svetluca crni spomenik koji izgledom odudara od sličnih obeležja u Banatu. Na belegu je poruka: "Spomenik podiže blagodarni sin Svetozar Davidov, plemić od Ilandže, carski i kraljevski general". Ispod ovog obeležja počivaju Voja Davidov, carski i kraljevski oficir, preminuo u 82. godini (1894) i supruga mu Natalija koja se upokojila 1899. u 86. godini - roditelji ilandžaskog plemića.

- Meštani godinama pokušavaju da utvrde gde je preminuo i sahranjen njihov plemić i general Davidov - kaže Zlatomir Grubanov, predsednik Mesne zajednice Ilandža.

To nije pošlo za rukom ni autorima monografije o Ilandži,koji su objavili životnu priču Svetozara Davidova. Milorad i Dragoslav Živojinov i Ranko Stojimirov dobili su podatke iz vojnih i civilnih arhiva Beča, Pešte i Temišvara.

Pročitajte još - Srednjovekovna Srbija živi u "Krstovgradu"

- Poslednji autentičan trag o ovom plemiću i generalu potiče iz dokumenata o temišvarskoj srpskoj zajednici s kraja 1918. godine - priča nam Grubanov. - Posle Prvog svetskog rata, 31. oktobra 1918. godine, general Davidov je aklamacijom izabran za predsednika zbora Srpskog nacionalnog veća u Temišvaru koje je odlučilo o pripajanju banatskih Srba Kraljevini Srbiji, u okviru prisajedinjenja Banata, Baranje i Bačke. Davidov je sa suprugom Sofijom tada živeo u Temišvaru.

Meštani Ilandže veruju da bi povodom obeležavanja stogodišnjice pripajanja Vojvodine Srbiji, mogao da se pojavi i podatak koji bi posle jednog veka rešio zagonetku o "poslednjoj adresi" i večnom konačištu plemića od Ilandže. Tada bi pokrenuli i inicijativu da se u njihovom mestu obeleži sećanje na Davidova jer je on u svoju aristokratsku titulu ugradio i ime svog zavičaja...

- A, o njegovom privatnom životu saznali smo najviše iz svedočenja Pančevca Stevana Kavića, koje smo objavili u monografiji - kaže Milorad Živojinov.

Grob Svetozarovih roditelja u Banatu

"Posetio sam ga 1916. ili 1917. u njegovoj kući u Temišvaru koja je izgledala kao mala vila", govorio je Kavić. "Već je imao čin pukovnika i titulu fon. Bio je u društvu svoje žene Sofije (ili Eme). Još kao poručnik hteo je da se oženi njome, ali je ona bila iz siromašne porodice i nije mogla da položi potrebnu kauciju?! Razišli su se, a Davidov je sa svojom regimentom otišao prema Galiciji, a njegova izabranica u vaspitni zavod za devojke, gde je predavala muziku. Ljubav je, međutim, nadživela decenije razdvojenosti i njih dvoje su se venčali u poznim godinama. Verovatno je to bio razlog što Davidov za sobom nije ostavio potomke."

Pročitajte još - Nasleđeno čuvati za buduće generacije

U ratnom arhivu u Beču i nacionalnom mađarskom arhivu u Budimpešti čuvaju se dokumenta o ilandžanskom generalu.

Za vojne zasluge Davidov je dobio šest važnih odlikovanja, a odlukom cara uvršćen je u mađarsku aristrokratiju, po odluci cara Franje Josifa. Tada svom imenu dodaje titulu od Ilandže. Pred Prvi svetski rat iz Beča se seli u Temišvar.

- Svetozar Davidov je najveći deo svog života proveo u gradovima širom dunavske monarhije, daleko od malog sela iz kojeg je potekao. Utoliko je dirljivija njegova odluka da svom imenu i plemićkoj tituli da ime rodnog sela i tako trajno sačuva uspomenu o svom poreklu - zaključuje Milorad Živojinov.

CRNjANSKI IH PODSTAKAO

PRILIKOM jedne posleratne posete Miloša Crnjanskog selu u kom je rođen njegov otac, veliki pisac se, prema svedočenju grobarke Koviljke Nikolić, zadržao samo u kapeli svoje porodice i kod spomenika Davidovih. Raspitivao se da li ga neko održava i da li zna nešto o plemiću.

- Slavni pisac tada nije dobio odgovor, ali je nas podstakao na uzbudljivu potragu - navodi Milorad Živojinov.