SVEDOČENJE O RAZARAJUĆOJ EKSPLOZIJI NEMAČKE MUNICIJE 1941.GODINE: Smederevo kao srpska Hirošima, grad sravnjen sa zemljom

EKSPLOZIJA me je podigla sa zemlje. Letela sam. Sigurno dvadesetak metara u visinu. Oko mene su padale krhotine, kamenje, šrapneli. Usred dana sve se zacrnelo. Pronašli su me Nemci, stavili na nosila, i poneli kroz ruševine. Usput smo naišli na moju majku. Trčala je naokolo, haljine potpuno rascepane, tražeći mene i oca. Oca nikada nismo našli.

Ovako danas zvuče sećanja devedesetogodišnje Jelice Jovanović, jednog od retkih živih svedoka najveće tragedije u istoriji Smedereva, kada je 5. juna 1941. godine, usled eksplozije nemačke municije u Tvrđavi, poginula gotovo polovina stanovnika, a grad sravnjen sa zemljom.

PROČITAJTE JOŠ: Smederevo: Pomen stradalima 1941. godine

TOG dana tresli su se i Beograd, Vršac, Bela Crkva, Velika Plana... Na Smederevo se obrušilo oko 4.000 tona kamenja iz zidina srednjovekovne tvrđave. Udarni talas kretao se 5.000 metara u sekundi. Detonacija najmanje 400 vagona municije imala je, kako su proračunali stručnjaci, jačinu od oko deset miliona konjskih snaga razorne moći. To je jačina atomske bombe koja će četiri godine kasnije biti bačena na Hirošimu i Nagasaki.

PROČITAJTE JOŠ: Smederevo: Utvrđuju "krivu" kulu

Na mestu udara, nastao je krater prečnika 50 i dubine deset metara. Iako je drevna građevina ublažila udar, od 2.393 kuće, neoštećeno je ostalo samo njih 25.

Prema svedočenju preživelih, sve je izgledalo kao da je počeo smak sveta.

"Na stanici vagoni su leteli kao plastične igračke. Omladina se vozala na ringišpilu, pa su mnoge našli mrtve u korpama stotinama metara dalje", zapisano je u jednom svedočenju. Kada se razdanilo, grad je ličio na apokaliptičnu viziju sa hiljadama leševa.

Sveštenici drže parastos ispred spomen-kosturnice i spomenika "5. juni" Foto N. Živanović

JELICA Jovanović, tada trinaestogodišnja devojčica, ni posle 76 godina ne zaboravlja slike užasa:

- Sećam se svega. Stravičnih prizora. Mrtvih. Ruševina. Mirisa leševa i paljevine. Zaglušujuće buke, a potom grobne tišine. Bila sam teško povređena, ali sam imala sreće da ostanem živa. Moj otac, železnički službenik, bio je na stanici, predavao smenu. Nije preživeo, nije ostalo ništa od njega. Ništa - kaže Jelica, koja decenijama, svake godine, dolazi iz Beograda da upali sveću i položi cveće kod spomen-kosturnice na Starom groblju gde je, među 485 imena, uklesano i ime njenog oca, Božidara Rakića. U ovu zajedničku grobnicu sahranjeno je još oko 250 žrtava bez imena.

OVE godine, Jelica je bila jedini živi svedok koji je položio cveće na Spomen-kosturnicu i spomenik "5. juni". Retke preživele, a posebno potomke, pogađa činjenica da misterija koja prati ovu tragediju ni do danas nije razotkrivena. Ni broj žrtava nikada tačno nije utvrđen. Procene su da je nastradalo od 2.000 do čak 4.000 ljudi, kako je objavila nemačka komanda u Beču.

Na železničkoj stanici u vozu 4714, sa 25 vagona, u kome je bilo oko 1.200 putnika, samo je njih dvadesetoro preživelo. Poginulo je i 17 glumaca Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, koji su vozom krenuli nakon što su prethodne večeri igrali "Đida" u Smederevu. Među njima bio je i sin jedinac budućeg predsednika srpske vlade, Milana Nedića, sa trudnom suprugom. U istorijskim spisima se, međutim, ne pominje pogibija 41 gimnazijalca iz Smedereva, koji su tog dana podizali diplome.

NI tačan uzrok eksplozije nikada nije zvanično utvrđen. Verovalo se da se municija samozapalila usled visoke temperature, ali je toga dana izmereno 26 stepeni. Postoje svedočenja da se nad tvrđavom pre tragedije čuo huk aviona. Čak su i Nemci optuživani za nepažnju. Pojedini istoričari tvrde da je ovo bila diverzija komunista kako bi se oslabila ratna mašinerija Trećeg rajha.

Preživeli Smederevci prikupljaju leševe Foto Arhiv Smederevo

"Zapaljeno je najveće skladište koje su Nemci imali u Jugoslaviji", objavio je lično Josip Broz, kao glavni i odgovorni urednik biltena Narodnooslobodilačke vojske.

Za eksploziju je bio osumnjičen i Mustafa Golubić, istaknuti član KPJ, koji je viđen u Smederevu uoči tragedije. Nemci su ga dva dana nakon eksplozije uhvatili, a potom 26. juna 1941. i streljali.

TAJNA DOSIJEA

POKRET obnove Kraljevine Srbije (POKS) na 77. godišnjicu ove tragedije javno je pozvao državu da otvori tajne dosijee i razreši misteriju staru gotovo osam decenija, kako bi žrtve počivale u miru, a javno budu osuđeni oni koji su ovaj zločin počinili.