VEST da će od svoje bivše fabrike "Begej" dobiti jedan dinar na ime zaostalih plata, Verica Pašić saznaće možda iz "Novosti". Jer, zrenjaninski Privredni sud zaključiće 5. jula 2018. postupak, pa će posle 16 godina vođenja stečaja zapečatiti sudbinu nekad čuvene fabrike šešira.Time će jedan od retkih istinskih tekstilnih brendova u bivšoj Jugoslaviji definitivno završiti u istoriji, ali se oko 600 poverilaca, od kojih su skoro polovina bivši radnici, neće mnogo ovajditi.

Od "ostatka ostataka" nekada čuvene šeširdžinice proizilazi "sića", pa će radnicima uglavnom biti isplaćeni iznosi od nekoliko desetina ili stotina dinara. Na račun, na primer, Verice Pašić, iz obližnjeg sela Krajišnik, treba da "legne" čitav dinar, na koliko će se zaokružiti pripadajuća joj 1,3 dinara. Nakon udaje, krajem devedesetih, Verica se odselila iz Krajišnika, a u selu ne znaju gde ona sada živi. Ukoliko joj je još aktivan tekući račun (koji se sa pogrešnom adresom vodi kod stečajne upravnice), uskoro će "leći" potraživanje na koje je čekala 16 godina. I koje predstavlja tragikomičan kuriozitet naše stvarnosti...

PROČITAJTE I: Vojvođanske priče: Red za svirku kod baba Živane

- Stečaj nad "Begejom" otvoren je 2002, a završen 2014. Tada je nastavljen takozvani stečajni postupak nad stečajnom masom, odnosno onim što je (pre)ostalo od dužnika. Sada je i to okončano, a na završnom ročištu 5. jula predviđeno je da sud donese rešenje o zaključenju "slučaja Begej" - objašnjava Jelica Vukolić, stečajna upravnica.

VASKRSAO KAO feniks, "Begej" je vaskrsao 2013. zahvaljujući beogradskoj "Kapital grupi", koja je u svojoj fabrici u Rumi obnovila proizvodnju zrenjaninskih šešira. Zaštitili su vuneni filcani tuljak "Begeja" sa stogodišnjom tradicijom, i kao robnu marku "Begej het" prodaju ga širom sveta.

Imovina propale uzdanice zrenjaninske privrede, čiji je najvredniji deo bila fabrička hala na više od 8.000 kvadrata i specijalna oprema za proizvodnju šešira, prodata je 2008. kupcu iz Novog Sada koji je koristi kao magacin. I to iz trećeg pokušaja, neposrednom pogodbom za 60 miliona dinara, odnosno trećinu procenjene vrednosti. Radnici su i tada ostali "kratkih rukava" u naplati zaostalih zarada i troškova, pa su najskuplje platili ceh posrnuća fabrike u tranziciji. A stečajna masa dužnika "rastegla" se zatim na četiri godine, ali se i simbolično uvećala - iz skoro neverovatnih razloga. Pristigao je, naime, novac iz dobijenog spora s jednom bankom, zatim od anuiteta šest zakupaca zaboravljenih stanova solidarnosti, a oprihodovan je i stan u zrenjaninskom naselju Bagljaš oko kojeg je spor vođen 15 godina. U maju 2018. iseljena je bivša radnica "Begeja", za koju je utvrđeno da joj stan ne pripada. Onda je on dodeljen i prodat bračnom paru, takođe bivšim radnicima koji su imali najviše bodova i u stan trebali da se usele još 2003. Sav novac zaokružio je imovinu stečajne mase "Begeja". Shodno zakonu, ravnomerno će biti raspoređen svim poveriocima i omogućiti okončanje ovog maratonskog stečaja.

- Za isplatu je namenjeno ukupno 1,3 miliona dinara, ili u proseku 0,48 odsto potraživanja. Izvestan broj poverilaca nije dostavio svoje račune - kaže stečajna upravnica, koja će, za razliku od nezainteresovanih i razočaranih poverilaca, za svoj angažman naplatiti skoro pola miliona dinara.

U gradskom Savezu samostalnih sindikata Zrenjanin saopštili su nam da su bivši radnici "Begeja" i još nekoliko propalih ovdašnjih fabrika podneli kolektivnu tužbu sudu u Strazburu radi naplate svojih potraživanja iz stečaja.

BRAĆA DRAGAN

BRAĆA Dragan iz Melenaca osnovali su "Begej" krajem 19. veka i pre Prvog svetskog rata, u tadašnjem Velikom Bečkereku, zapošljavali oko 300 radnika i dnevno izrađivali 300 tuceta tuljaka. Po podatku iz 1939, fabrika je imala godišnju produkciju od 700.000 šešira i 500.000 tuljaka, a zbog dobrog glasa i vrhunskog poslovanja odlikovana je kraljevskom titulom. Krajem 1945. konfiskovana je u korist države i radila sve do stečaja 2002.


BIVŠI MAJSTOR IŠTVAN SAKUPLjA PET AMBALAŽU

IŠTVAN Hanđa (64) "bolje" će proći od Verice Pašić. Iz stečajne mase pripašće mu celih 178 dinara (0,0007 odsto potraživanja)!

- Zadovoljan sam - sa blagim ironičnim osmehom kazuje prepoznatljivi čovek sa zrenjaninskih ulica, gde ga sugrađani redovno sreću dok sakuplja pet ambalažu.

Novim zanatom bavi se poslednjih nekoliko godina. U "Begeju" je proveo mladost i nakupio 27 godina staža. Radio je u svim pogonima, na svim fazama proizvodnje šešira i kapa, uglavnom najteže poslove i u lošim uslovima. Bukvalno preko noći, 2002. završio je na ulici i postao jedna od nekoliko hiljada žrtava tranzicije u banatskoj prestonici.

- Snašao sam se isprva kod privatnika, ali onda više nikome nisam bio potreban. Narušenog zdravlja, uspeo sam da dobijem privremenu invalidsku penziju od 9.000 dinara... Sreća što su ženina primanja veća, pa se nekako krpimo i preživljavamo sa tridesetak hiljada mesečno - priča nam Ištvan.