VEĆINA meštana sremskog sela Hrtkovci "mirno spava" na ostacima praistorijskog grada, dok se neki od njih još nadaju i "sanjaju" da će, obrađujući zemlju kraj arheološkog nalazišta Gomolava, u "preživelim" rimskim grobnicama pronaći blago. Pričalo se čak i da ima onih kojima se takva sreća jednom osmehnula.

Iako ima status arheološkog nalazišta od izuzetnog značaja, Gomolava na levoj obali Save ipak izostaje iz školskih udžbenika i ostaje u dubokoj senci sličnih lokaliteta. Za ljude od struke ona zaslužuje mesto odmah pored sremskomitrovačkog Sirmijuma i donjopetrovačke Basijane, ali je njena prava vrednost nepoznanica čak i Sremcima.

Arheolog Biljana Lučić, iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, ističe da bi to moralo da se promeni, jer je Gomolava reper za praistoriju čitavog Balkana i, kao takva, pripada redu najpoznatijih lokaliteta u Evropi. Stranci su, dodaje, često imali više sluha od nas, pa su i danas izuzetno zainteresovani za ovo nalazište, udaljeno 18 kilometara od Rume i 70 od Beograda.

- Život na Gomolavi je počeo pre 5.000 godina pre nove ere - kaže Lučićeva. - O njoj se zna još od kraja 19. veka, dok su prva istraživanja počela početkom 20. i nastavila se sredinom veka. Godine 1985. iskopavanja su prestala, jer se mislilo da nema više šta da se istraži o ovom naselju iz neolita.


PROČITAJTE JOŠ: Pogled lepši nego sa Meseca


Gomolava je očigledno složenija i arheološki inspirativnija nego što je moglo da se zamisli, pa su se stručnjaci obradovali kada su se opet našli na hrtkovačkoj obali. To se verovatno ne bi desilo da decenijama Sava nije spirala čitav praistorijski grad u selu rumske opštine, preteći da ga erozijom izbriše. Zamalo se to i dogodilo 2014, kada je nivo reke dostigao istorijski maksimum i ostrvio se na Gomolavu. "Preživela" je i doživela da konačno, krajem prošle godine, počnu zaštitni radovi "Voda Vojvodine" na sanaciji leve obale Save.

Upravo je završena prva faza izgradnje obaloutvrde od Hrtkovaca do Jarka, u okviru koje su arheolozi radili zaštitna istraživanja. Najviše pažnje je izazvala rimska nekropola.

- Krenuli smo od istraživanja prethodnika i pronašli dve zidane grobnice sa svodom, specifične za kasnu antiku, slične onima iz Sirmijuma. Vile rustike pokazuju da su ovde bila odmorišta rimskih vladara, ali i zanatski centri. Iako je rimski period značajan, gde god da krenemo ispod dubine od jednog metra nailazimo na slojeve starije od tog doba. Preokreti u arheologiji su mogući, i zato je Gomolava veliki izazov. Ko zna na šta ćemo još naići - kaže arheolog.

Zasada su urađena zaštitna istraživanja samo na perifernom delu lokaliteta, a nastavak priče će morati da čeka neka lepša vremena. Razmatra se i mogućnost potpunog izmeštanja Gomolave, kako joj Sava više ne bi "krala identitet".

U istraživanja je tradicionalno uključen novosadski Muzej Vojvodine, u kojem se nalazi stalna postavka sremskog lokaliteta, uključujući i rimski šlem pronađen pre nekoliko godina.

- U Hrtkovcima se svuda nalaze tragovi života, od praistorije do danas - kaže arheolog Lidija Balj iz Muzeja Vojvodine. - Svaka njiva je ovde trag i svedoči da su se smenjivale različite kulture. Zanimljiva nam je bila vinčanska nekropola, jedina koja je na ovom mestu otkrivena.

MANIFESTACIJA "RIMSKI DANI"

OD kraja prošlog veka do 2010. Gomolava je bila zatrpana smećem . Grupa meštana entuzijasta okupljena oko Udruženja "Rimski dani" je odlučila da tu sliku promeni. Organizovali su akciju čišćenja, poravnali teren i napravili neolitski letnjikovac i vile rustike.

- Svakog septembra organizujemo manifestaciju "Rimski dani", kojom promovišemo vrednost naše Gomolave - kaže predsednik udruženja Živko Rajaković. - To radimo iz čiste ljubavi, na volonterskoj bazi.