Prof. dr Ivanka Popović: Bolonju da menjamo, studente da zadržimo

NE nameravamo da ukinemo "Bolonju", ali moramo da je menjamo. Formalno smo se opredelili za reformu, a pitanje je da li smo smogli snage da tu promenu primenimo. Ona traži mnogo više truda i od nastavnika i od studenata, jer predviđa veći broj obaveza. Njena suština je u efikasnijem studiranju, da bi mladi brže prolazili kroz studije i stizali na tržište rada.

Ovako prof. dr Ivanka Popović, za "Novosti", započinje priču o koracima koji je čekaju kada od 1. oktobra stupi na funkciju rektora Univerziteta u Beogradu. Dobila je gotovo jednoglasnu podršku Saveta UB za obavljanje ovog odgovornog posla u naredne tri školske godine. "Bolonja" je, dodaje prof. Popović, skratila prosečno vreme studiranja za godinu dana, ali je ono i dalje predugo.

* Sve više se studentima "gleda kroz prste", a prosečne ocene rastu. Da li je i to posledica "bolonjskog procesa"?

- Ne možemo studente kriviti za to, jer smo iz nekog razloga mi, kao nastavnici, odlučili da budemo mekši. Nisam sigurna da time činimo dobro bilo kome. To je opšti trend u obrazovanju, jer imamo i mnogo više vukovaca. Ali ne bi trebalo da nas brinu ocene, jer je važno koje znanje ti ljudi nose sa sobom kada odlaze sa fakulteta, sa diplomom u džepu.

* Kakvo je znanje tih vukovaca i ostalih đaka koji dolaze na Univerzitet?

- Mnogi fakulteti morali su da prilagode predmete na prvoj godini. Predmeti poput matematike posebno su promenjeni, pa se gubi deo semestra da bismo brucoše osposobili da prate nastavu. Ali to je globalni trend. Ne mislim da su studenti danas slabiji nego ranije, nego su očekivanja drugačija, jer se razlikuje i nastava. Studentima danas ne možemo da prenesemo sve relevantne informacije, jer ih je previše, ali moramo da ih pripremimo da znaju kako da do informacija dođu i objektivno ih analiziraju.

* Od jeseni će akademci imati šansu i da dobiju olakšice u dinamici studiranja ukoliko su zaposleni?

- Prvi korak je da utvrdimo kako da prepoznamo da li je student zaposlen. Mnogi imaju privremene i povremene poslove, pa je izazov za nas da definišemo kako će oni da dokažu da su zaista zaposleni.

* Čini se da vas čeka veliki posao. Odakle ćete početi?

- Univerzitet u Beogradu je veoma velika i složena organizaciona struktura i ne možete da uvede nikakve nagle i radikalne promene u takav sistem, ali se stalno radi na njegovom poboljšanju. Jedan od problema je to što javnost nedovoljno poznaje mehanizme funkcionisanja Univerziteta. Moramo da unapredimo procedure, jer ta forma je preduslov da bismo se bavili suštinom. Planiram da uradimo i ozbiljnu strategiju razvoja Univerziteta, dugoročnu, srednjoročnu i kratkoročnu, sa ciljem očuvanja autonomije Univerziteta, koja je u najvećem delu sveta, pa i kod nas, više ili manje ugrožena.

* Šta će biti prvi ciljevi strategije?

- Prisutnost Univerziteta u javnosti i transparentnost procedura. Republika Srbija ulaže napore da obezbedi veliki broj budžetskih mesta, pa od oko 15.000 novih studenata godišnje, njih oko 9.000 studira besplatno. I pored toga, stalno se priča samo o tome kako studenti veoma mnogo plaćaju studije.

* Pomenuli ste da je autonomija Univerziteta ugrožena. Hoćete li se kao rektor boriti da se to promeni?

- Moramo da nastavimo da radimo na vraćanju većeg stepena autonomije izmenom Zakona o visokom obrazovanju. Autonomija je indirektno merilo demokratičnosti jednog društva i neophodno je da se borimo za autonomiju koja obezbeđuje da Univerzitet samostalno deluje u okviru svojih nastavnih i naučnih kompetencija, izbora kadrova i ostalih stvari definisanih zakonom. Naravno, autonomija ne znači da Univerzitet može da radi šta hoće.

* Jedan od problema koji će vas dočekati je i doktorat ministra Siniše Malog. Hoće li BU staviti tačku na to?

- Ne želim da prejudiciram ishod tog slučaja, ali tačka mora da se stavi. Na tom slučaju BU je sagledao da u tom domenu nema adekvatne propise, pa je prvi korak bio da ih napišemo i usvojimo. Taj slučaj je do te mere pod reflektorom javnosti, često neobjektivno i emotivno sagledan, da mnogi ljudi odbijaju da uđu u komisiju koja će analizirati doktorat i tako postanu deo medijskog cirkusa. Ne mogu da kažem koliko će da traje, ali trudiću se da taj slučaj okončamo, jer je to naša obaveza. Mislim i da je u interesu kandidata da se na ceo slučaj stavi tačka.

* Na privatnim univerzitetima broj osporenih doktorata mnogo je veći. Kakvo je vaše mišljenje o privatnom školstvu?

- Nemam direktnih iskustava ni saradnju sa njima, pa ne mogu da sudim. Zakon je izjednačio privatno i državno školstvo, pa bi i obaveze i kvalitet trebalo da budu odgovarajući. U interesu je privatnih visokih škola da se bore za kvalitet. Ima onih koje to zaista i čine, ali je njihov broj nedovoljan.

* Oni svojim studentima poručuju "diplomiraj i pali", a šta im vi kažete?

- Kada sam počela da radim, nije bilo teško objasniti im da ostanu, jer je postojalo tržište rada za njih u našoj zemlji. Sada je mnogo teže, jer nemamo pravo da im uskratimo životni standard koji oni žele. Mogu samo da se nadam da ćemo u dogledno vreme moći da im ponudimo uslove koji su dovoljno dobri, jer uvek je lepše živeti u sopstvenoj zemlji nego u tuđini.

* Koliko vaših studenata odlazi u inostranstvo?

- Previše. Tačne podatke niko nema. Ne verujem da ti mladi ljudi, kada upišu studije, nameravaju da odu. Ali suočeni s realnošću, odluče se na taj težak i bolan korak. Niko nije spreman da se lako odvoji od svoje zemlje i najbližih da bi otišao u nepoznato. Taj proces moramo usporiti. To ne može Univerzitet sam da reši, ali spremni smo da razgovaramo sa svim relevantnim činiocima u državi i da ponudimo neka rešenja.

* Da imate mehanizam da odlučujete, šta biste preduzeli?

- Podsticanje preduzetništva bi moglo da bude jedan put, ali njihov rad mora da bude olakšan u svakom pogledu. Mnoge zemlje žive od malih i srednjih preduzeća. Svi gledaju u državni sektor, ali ne vidim odakle bi tu mogla da se stvore sredstva za dodatna radna mesta i plate. Privatni sektor je jedini koji daje realne izglede da se nešto promeni nabolje. Moramo da odustanemo od ukorenjenog mišljenja da je najsigurniji državni posao, jer u celom svetu to su pomoćne delatnosti, a privatni sektor je nosilac razvoja zemlje. Verujem da se većina ljudi odluči na odlazak kada iscrpe sve opcije, a tek mali procenat njih je od početka orijentisan da ode. Kvalitet života u Srbiji kada imate dovoljno novca je dobar.

MESTO NA "ŠANGAJSKOJ LISTI"

Da li je pozicija na "Šangajskoj listi" sigurna, s obzirom na probleme u finansiranju istraživanja?

- Naša pozicija nije sigurna. Stagniramo u broju radova, a čim stagnirate, znači da zaostajete. Mnoge zemlje imaju ozbiljne nacionalne programe jačanja visokog obrazovanja, a s obzirom na to da ih mi nemamo, naša pozicija je izvanredna. Sledeće tri-četiri godine mogu da budu osetljive za nas i ne bi bilo iznenađujuće da malo skliznemo. To se desilo Univerzitetu u Zagrebu čim je ostao bez stabilnih uslova za rad.

DOSTA JE BILO NEZAMERANjA

HOĆETE li postaviti neke nove zahteve pred svoje kolege na Univerzitetu u Beogradu?