UMANJEN IZVOZ ZA RUSIJU: Rodilo, ali za bacanje

TREŠNjE se savile od roda. Svako stablo načičkano plodovima. Crvene se grane od burlata, karmena, kordije, regine... Ali u Ritopeku, selu kod Grocke, najpoznatijem po proizvodnji ovog voća, berača je manje nego ikad dosad. Čitave plantaže ostaju neobrane. Vruć vetar i suša "usitnili su" plodove i većina roda je druge klase, pa se uzgajivačima nije isplatilo da plate berače. Manje od polovine ovogodišnjeg prinosa je prvoklasnog kvaliteta, koji zahteva rusko tržište, na kom trešnje iz Ritopeka decenijama pronalaze kupce.

Pročitajte još - Breskve iz Srbije opet u Rusiju

Berba u "prestonici trešnje" počela je sredinom maja. Zasukali su rukave i Đurići, treća generacija uzgajivača ovog voća. Ovogodišnji rod im je oko 12 tona po hektaru, što je za petinu manje nego lane.

Pročitajte još - Evropa i Rusija jedu jabuke iz Kupusine

- Za sve uzgajivače trešanja u Ritopeku, ova godina je izuzetno loša - kaže gazdarica Svetlana Đurić. - Bile su velike suše, a ovde nema vodovoda, pa ni navodnjavanja. Većina plodova zato nema zadovoljavajuću krupnoću i kvalitet. Otkupljivači nam za kilogram plaćaju od 80 do 150 dinara, samo što je ovih najskupljih najmanje. Za istu robu prošle godine smo dobijali od 150 do 200 dinara. Sada se dovijamo na sve načine da trešnje druge klase prodamo na našim pijacama ili u BiH.

Pročitajte još - Suše voće, a ono kao sveže

Kako kaže, ulaganja u ovaj posao su velika, kako u mehanizaciju, praćenje trendova, tako i u održavanje, nove sadnice i zaštitu. A pomoć i subvencije su simbolični. Ali, da se radi, mora. Berači su na vreme pristigli iz okoline Leskovca i Niša, i za razliku od 2017, ovog proleća samo ih je petoro. Otac i sin Tihomir i Nikola Azemović, Vesna i Safet Bajramović, svi iz Bojnika, i Zorica Ibraimović iz Brestovca, već pet godina beru kod Đurića. Pažljivo biraju najkrupnije plodove, a mnogobrojna stabla cela preskaču.

- Na plantaži smo već u šest ujutru i beremo najduže do 14 časova - kaže Tihomir. - Plaćaju nam 200 dinara po gajbi, u koju prosečno stane šest kilograma trešanja. U toku dana svako od nas napuni najviše 15 gajbi. Smeštaj nam je obezbeđen i dobar je, a hranu kupujemo.

Skladištenje roda u hladnjaču Foto: Teodora Ćirić

Ne "cveta" ni kod otkupljivača. Za Rusiju, koja im je najveće tržište, iz otkupnih stanica svakodnevno odlaze najviše dva šlepera trešanja, što je za trećinu manje nego minule godine. Probleme, međutim, nisu doneli samo sitni plodovi, već i nova uredba Ruske Federacije o uvozu voća iz Srbije, koja je na snazi od januara.

- Nova pravila su nam mnogo usporila rad - kaže Nataša Pavlović, suvlasnik "Farma fruta" iz Ritopeka. - Radimo dan i noć. Svaki šleper mora da prekontroliše fitosanitarni inspektor, a to nekada traje satima. Proveravaju se bezbednost i ispravnost hladnjače, "zdravlje" plodova, gajbe i palete... U šleper staje oko 18 tona trešanja od 48 proizvođača s kojima sarađujemo. Za svakog od njih moramo da imamo kompletnu dokumentaciju - broj katastarske parcele, potvrdu o gazdinstvu iz tekuće godine, biljnu strukturu, knjigu tretiranja... I zbog najmanjeg administrativnog propusta, kao što su pogrešno uneti broj parcele ili ime vlasnika, može da nam propadne utovar.

Uz sve to, kako kaže, tu je i dokumentacija od špeditera, pa vozač sa sobom nosi kilograme potrebnih papira.

- A sve to je posledica nesavesnih izvoznika koji su na rusko tržište pokušali da izvezu tuđe, a ne srpsko voće - dodaje Nataša.

Svetlana Đurić Foto: T. Ćirić

NI ZA POKLON

GREHOTA je što nam tone trešanja ostaju neobrane - kaže Svetlana Đurić. - Voleli bismo da možemo da ih poklonimo deci u vrtićima, školama, domovima za nezbrinute... Pokušavali smo na nekoliko mesta, ali je zbog zakonske procedure to vrlo komplikovano. Neophodne su analize, kontrole, sanitarne potvrde..., jer drugačije ne mogu da prime hranu.

Sa berbe u Ritopeku

ČETIRI DANA DO RUSIJE

- DA stignem do Sankt Peterburga, gde vozim ovu turu, potrebno mi je četiri dana - kaže vozač Vojkan Božinović iz Velike Plane, koji radi za prevoznika iz Sjenice. - Do tamo prevalim 2.400 kilometara, preko Slovačke, Poljske, Litvanije i Letonije. Vozim sam, pa sam zato devet sati za volanom a devet se odmaram. Najveći problem su procedura i gužve na granicama, gde se ponekad zadržimo satima.

Foto: N. Živanović

U SMEDEREVU TREŠNjE JEFTINIJE NEGO PROŠLE GODINE

ROD trešanja u smederevskom kraju, jednom od glavnih proizvođača ovog voća u Srbiji, ove godine je dobar, ali je zbog slabijeg kvaliteta cena niža i do 30 odsto u odnosu na 2017. Otkupna cena, u zavisnosti od kvaliteta i sorte, kreće se od 50 do 150 dinara, što ne zadovoljava voćare.

- Trešnja je rodila dobro, negde je i "prerodila", tako da je ima mnogo u ponudi. Ipak, kvalitet nije najbolji, plodovi su sitniji, što umanjuje i cenu. Trljaju ruke samo oni koji imaju ekstrakrupnu robu za koju dobijaju i 180 dinara po kilogramu - kaže Milorad Simić, proizvođač iz Udovica.

Sve što zadovoljava kriterijume inostranog tržišta, a to su čisti, krupni i zdravi plodovi, ide u izvoz. Ostalo završava na domaćem tržištu, veleprodajama i kod nakupaca.

- Trešnje se trenutno najviše izvoze u Rusiju. Stranci traže standard od 23 milimetra krupnoće i za tu robu plaćaju oko 150 dinara - kaže Boban Marković, stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne stručne službe u Kolarima. J. I.