STIŽE POMOĆ KOŠEVIĆIMA: Iako često gladujemo, hrane nas i reči utehe

MOJE najmilije niko ne može da vrati, ali sam želela da se sazna istina o našem mučeničkom životu, koji je naša svakodnevica otkako smo izbegli iz Hrvatske. Zato, hvala "Novostima" koje su javnosti predočile našu patnju i život koji se samo zove životom - govori nam Kosa Košević (77), koja je sa porodicom izbegla iz Benkovca u okolinu Zubinog Potoka.

Dok nam pokazuje stranicu iz "Novosti" nalepljenu na zid jedne od prostorija u prinudnom smeštaju, kaže da su posle teksta o mukama njene porodice ljudi počeli da im šalju pomoć, ali i da ih posećuju, što je posebno raduje. Osim što je ostala bez sina, ćerke i supruga, a prethodno i kuće i svega što su posedovali u rodnom Benkovcu, ova hrabra žena kaže da su pored tuge za preživljenim, usamljenost i nebriga društva za njihovu sudbinu dodatna rana u izbegličkom životu. Zato joj, kaže, osim same pomoći, iako vrlo često gladuju, znači i svaka topla i ohrabrujuća reč.

PROČITAJTE I: ŽIVOTNA DRAMA PORODICE SMUKOV: Ćerke i sin nas naučili da budemo još jači!

- Pored hrane, dobili smo i novac od kojeg smo kupili mašinu za veš, jer više nemam snage u rukama za bilo koji posao - priča nam Kosa ispred jedne od vikendica u okolini Zubinog Potoka u kojima se nalazi još desetak izbegličkih porodica iz Hrvatske.

Iz vikendice izlazi Kosin stariji sin Slobodan (47), vidno utučen i izmoren izbeglištvom. Nema posao ni društveni život. Mlađi Zlatko (31), koji povremeno odrađuje sezonske poslove, ogorčen je zbog situacije u kojoj se nalaze, ali ipak uspeva da se zahvali na donacijama koje im, kaže, mnogo znače. Pogotovu u hrani, koja im najviše nedostaje, iako oskudevaju u svemu.

- Čak i kada bismo želeli i mogli da opremimo ovu vikendicu, ona ne pripada nama, jer je reč samo o privremenom smeštaju, a drugog izbora nemamo. Najbolje bi bilo kada bismo uspeli da izvadimo srpska dokumenta i uz pomoć Komesarijata za izbeglice otkupimo neko seosko domaćinstvo, gde bismo mogli da obrađujemo neku bašticu i držimo nešto stoke - govori ovaj mladić.

Zato se nadaju da će obećanja koja su im dali nadležni u oštini Zubin Potok i ispuniti, kako bi mogli da krenu u neki novi i dostojniji život.

Porodicu Košević nedavno je posetio i Milorad Arlov, predsednik Odbora za pomoć Srbima na KiM, koji je Koševićima uručio novčanu pomoć, i Igor Simić, poslanik Srpske liste, koji je ovoj porodici obezbedio vrednu donaciju u životnim namirnicama i sredstvima za higijenu.

- Ove namirnice nam zaista mnogo znače i barem ćemo u nekom narednom periodu biti mirni - ističu Koševići.

TUGA ZA DUŠKOM

TUGA za sinom Duškom (45), koji je i u izbeglištvu kao vojno lice radio u Kuršumliji i kojeg su mi 1999. ubili danski vojnici Kfora, ne prestaje - kaže Kosa. - Došao je da nas poseti, a ubili su ga negde između sela Ugljara i Varage, kada je krenuo da kupi neke namirnice. Zasmetalo im je samo to što je Srbin. Od tuge za bratom i umorna od izbegličkog života, umrla mi je i ćerka Milka (45), dok je srce za decom godinu kasnije prepuklo i mom suprugu Jovanu (71).

FOND HUMANOSTI

SVI koji su u situaciju i žele da pomogu izbegličkoj porodici Košević mogu to da učine uplatom na račun Fonda humanosti Kompanije "Novosti" 205-5621-06 ili pozivanjem broja 011-3028-162.