U prestonici nema boljeg saobraćajnog hroničara od Ljubiše Stanimirovića (92). Deda Ljuba, kako ga od milošte zovu na Maleškom brdu, već 74 godine je aktivan vozač. Volan u ruke je uzeo posle oslobođenja Beograda 1944. godine, kada je, kao mehaničar mehanizovanih jedinica, kamionom prevozio vojnike na Sremski front.

Izuzetno vitalan, britkog uma, seća se svakog detalja kako je pre Drugog svetskog rata, u tadašnjoj Jatagan-mali, zavoleo motorna vozila. Kao svršeni osnovac, 1940. godine počeo je da izučava zanat za mašinbravara. Bio je kalfa do 1942, a za vreme okupacije pronalazi posao kod jednog starog majstora.

- Kada su došli oslobodioci, brata i mene su mobilisali. U to vreme nije bilo mnogo učenih majstora, pa su me novembra 1944. ubacili u jedinicu da servisiram vojnu tehniku dobijenu od Sovjeta - priseća se deda Ljuba.


PROČITAJTE I: NEOBIČNO VENČANjE KOD KIKINDE: Indijka postala Sofija, pa se udala za Peru


Menjao je mnogo vozila, a sada je njegov "ljubimac" "pežo 405", star 28 godina. Kaže, motor mu radi kao sat, a i limarija se "drži".

- Sve sam popravljam i menjam. Meni majstor ne treba - priča Ljuba.

Jedno vreme je kao majstor radio i u Nemačkoj. Od 1985. godine, kada se penzionisao, svakoga dana odlazi u radionicu svog prijatelja Mileta Radičevića (84). Kako kaže, ruke su mu i dalje snažne. A riznicu znanja prenosi na mlađe generacije.

- Rad sa alatom me održava vitalnim. To mi dođe kao svakodnevni hobi. Nemam nikakvu zaradu od toga, jer pomažem prijatelju. Radna terapija produžava volju za životom - zaključuje deda Ljuba.

Reporter "Novosti" se uverio da deda Ljubu vid savršeno služi.

- Zbog zakonskih propisa u automobilu imam naočare, ali bez dioptrije. Sve u milimetar vidim. I na daljinu i na blizinu - hvali se Ljubiša Stanimirović.