Skupštinski restoran: Umesto molitve šnicle za poslanike

DA je pre više od veka prihvaćen projekat arhitekte Konstantina Jovanovića o izgradnji današnje Skupštine Srbije, poslanici bi se na mestu gde sada ručaju - molili. U planu iz 1892. godine bilo je predviđeno da prostorije gde je sada smešten restoran budu mesta za verske obrede triju konfesija - pravoslavne, katoličke i muslimanske.

Ipak, Jovanovićeve skice nisu dobile podršku, pa se i danas, 126 godina kasnije, vode polemike da li "tribuni" treba da imaju sobe za molitve.

PROČITAJTE JOŠ: Paorski život međom opasan

Iako potpis čuvenog arhitekte, čije je delo Narodna banka Srbije, ali i mermerna osnova sa bronzanim ukrasima za spomenik knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike, ne ide i uz izgradnju srpskog parlamenta, on je na zdanju na Trgu Nikole Pašića ostavio pečat. Jer, ostalo je zapisano da je projekat Jovana Ilkića, po kojem je zidan zakonodavni dom, u velikom delu zapravo kopija Jovanovićeve ideje.

To se posebno može videti u restoranu u prizemlju zgrade, koji i liči na prostorije namenjene vernicima. Ima karakteristične svodove i više posebnih delova koji su možda bili zamišljeni za poslanike različitih vera.

Viši savetnik u Grupi za edukaciju i prezentaciju skupštinske baštine Vesna Dujmović Rosić, kaže, za "Novosti", da je prema prvobitnom projektu arhitekte Jovanovića predviđeno da se u donjem delu zgrade nađe prostor za verske obrede.

- U pitanju je projekat o kojem se malo zna i koji nikada nije zaživeo. Ideja o izgradnji parlamenta Kraljevine Srbije oživela je posle donošenja Ustava 1901. godine prema kojem je Kraljevina Srbija dobila i senat, tačnije postala dvodomna skupština - objašnjava Dujmović Rosić. - Postojeći projekat nije odgovarao aktuelnom ustrojstvu parlamenta, pa je odlučeno da se rešenje potraži ponovnim raspisivanjem konkursa, na kojem je prvu nagradu dobio Jovan Ilkić.

PROČITAJTE JOŠ: KA MARSU LETI RAKETA NASA: Na njoj 2.835 imena ljudi iz Srbije, slatanje robota u novembru

Tako je izgradnja parlamenta počela u vreme Kraljevine Srbije, nastavljenja je u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i završena tokom Kraljevine Jugoslavije. Tek posle Drugog svetskog rata 1945. godine odlučeno je da se u donji deo zdanja smesti restoran. Poslednjih godina sobu za molitvu najčešće traže poslanici muslimanske veroispovesti, i zasada njihovi zahtevi nisu uslišeni.

SOBE ZA MEDITACIJU

MNOGI svetski parlamenti imaju prostorije za molitvu ili sobe za meditaciju. Koriste ih poslanici svih vera i često nemaju obeležja nijedne religije.

Takva je, recimo, soba za meditaciju u sedištu UN u Njujorku, gde se čak i oženio nekadašnji generalni sekretar Kofi Anan. Britanci se, na primer, pre nego što pređu na replike, pomole. Svako zasedanje tradicionalno počinju molitvom, ali ona nije obavezna, pa oni koji ne žele ne moraju da joj prisustvuju.