PIŠTALJKA ZANEMELA: Sećanja fudbalskog sudije Radoice Dragojlović

UTAKMICA je kao sam život: borba za bolje mesto, poštena ili nepoštena, ljudi raznih ćudi, u tih 90 minuta nekad nekom stane cela životna sudbina... Svetla ili loša. Zato sam pištaljkom išao kao kroz život, pošteno svirao svaki fer dobitak i zasluženu kaznu. Pištaljka me je sudbinski vodila čak i do mogućih pogibelji... Ipak, da me vremeplov vrati u to doba, opet bih izabrao tu sudbinu - setno priča Radoica Dragojlović (73), poznati i priznati savezni fudbalski sudija bivše SFRJ i potonje zajedničke države.

Penzionerski život tiho živi u rodnom selu Jablanica kod Gornjeg Milanovca, u gradu uvek istim danima sa sportskim znalcima raspravlja o utakmicama svetskog, srpskog i lokalnog ranga. Uprkos stečenoj slavi, retko priča o sebi i o njoj. A godinama je sudio prvoligaške “bitke” u svim gradovima Jugoslavije.

OD bezbrojnih utakmica, dve za njega najupečatljivije pamtiće doživotno. Obe su igrane u Bosni i Hercegovini istog datuma, 5. aprila, ali sa godinom razlike - 1991. i 1992. i jedine su dve neodsuđene njegove utakmice. Prva zbog iznenadne smrti oca, a iz druge su ga ispratili rafali...

PROČITAJTE JOŠ: SUDIJA SE POKAJAO: Evrebe konačno "priznao" Barsinu krađu protiv Čelsija

- Tu prvu u Mostaru igrali su Velež i Crvena zvezda. Čim sam se u hotelu “Ruža” pridružio kolegama, javiše da mi je preminuo otac Dragoslav. Crnu vest upravi je prenela policija Mostara, a njoj milanovačka. U mom bolu, Velež mi brzo obezbeđuje vozilo i vozača, već iste noći bio sam u Milanovcu - priča Radoica.

Za umalo kobnu utakmicu Željezničar - Rad u Sarajevu, 5. aprila 1992. godine, FSJ je za glavnog sudiju odredio njega, Dragojlovića, a za pomoćne Simića iz Zrenjanina i Omerhodžića iz Brčkog.

- Tek vozač Želje, vozeći nas od aerodroma “Butmir” do hotela “Bristol”, veli nam da je stanje u gradu napeto, da se spremaju neredi... Hotel već bez gostiju, u restoranu samo konobari i poznati igrač Starovlah, koji nas je čekao. Poznavali smo se još od 1981. a trenirao je i Borac u Čačku. Kaže da je do hotela bio pretresan, prolazio kroz prepreke. U sobu, Simić i ja smestili smo se oko ponoći. Po gradu se čuju pucnji, pa smo krevete prevukli gde ne mogu da nas pogode zalutali meci. Da li će stići ekipa Rada? Ipak jeste. Od hotela do stadiona na Grbavici gužve, kontrole na svakom koraku i pretresi.

PROČITAJTE JOŠ: UEFA podsetila sudije na zaštitu fudbalera od grubih startova

Jedna od njih mi je uperila mašinke u grudi, o tome je pisala sportska štampa, ali nas pustiše, vratiše nam isprave. Na stadionu su bili Omerhodžić, delegat Božo Lakićević iz Prištine, funkcioneri oba kluba. Odjednom žestoka pucnjava, vidimo kako se zrna uz fijuke “seju” po terenu i po tribinama! Svi bežimo u tunel pa u svlačionicu, a rafali odzvanjaju, najviše oko Vojne škole. U neizvesnosti, svašta mi se motalo po glavi: baš na godišnjicu smrti oca i ja da odem na onaj svet? - ponire Dragojlović u najgore od svih svojih sudijskih situacija.

KAD su rafali utihnuli, neko je viknuo da se fudbaleri Rada i sudije evakuišu autobusom.

- Josip Katalinski, Hrvat, poznati reprezentativac SFRJ, bio je s nama sve vreme, dok smo nekako stigli do aerodroma i ukrcali se u avion. Kao da ga sada gledam kako nam sa piste maše brižno, čovečanski. Nažalost, on više nije među živima. Pilot Steva Popov iz Novog Sada nas je, uprkos jakom nevremenu, dovezao u Beograd. Tako mi ostade žal zbog zla i druge neodsuđene utakmice istog datuma - veli Dragojlović.

UPAD "TORCIDE" 1991. U TEREN

- UOČI utakmice Rijeka - Crvena zvezda 1991. u Rijeci, na stadionu “Kantrida”, imali smo dojave da će ekstremni, nacionalistički deo tamošnjih navijača zvanih “Torcida” upasti u teren. Cela utakmica protekla je u tom naboju. I upali su, čim sam odsvirao kraj, a na penale je pobedila Zvezda. Od razjarenih grupa, pomoćne sudije i mene spasavaju policija i redari, odvlače nas u tunel i dalje, bili su profesionalni - kaže Dragojlović.