Tapije za placeve na Mesecu su nevažeće

U KOSMOSU je aktivno oko 1.500 zemaljskih satelita, a svemir danas aktivno koristi više od 70 zemalja. Istovremeno, u Zemljinoj orbiti nalazi se i oko 4.600 veštačkih satelita, tako da je "tamo gore" gužva postala prilično velika.

Ovako, ekskluzivno za "Novosti", govori italijanska astrofizičarka Simoneta di Pipo, direktorka Agencije UN za pitanja svemira (UNOOSA). Navodeći da Agencija - čija je preteča Komitet za miroljubivo korišćenje svemira (KOPUOS), osnovan daleke 1957. - razrađuje strategije i traži tehnološka rešenja da se preduprede nesreće u vasioni, ukazuje i da je vreme da Srbija razmisli o tome da li bi u skorijoj budućnosti i srpski satelit mogao put kosmosa.

- Vi ste ratifikovali četiri od pet međunarodnih sporazuma o korišćenju kosmičkog prostora, zato pozivam Srbiju da se uključi u rad UNOOSA jer od toga može da ima samo korist. Naša agencija blisko sarađuje sa svim državama članicama UN i cilj je da podrži zemlje u izgradnji njihovih kapaciteta u svemirskim aktivnostima i razvoju nacionalne svemirske infrastrukture.

* Šta UNOOSA konkretno nudi?

- Organizujemo seminare sa temama o svemirskim tehnologijama i o svemirskom zakonu, promovišemo globalne satelitske sisteme i integrisane aplikacije svemirske tehnologije zarad poboljšanja zdravlja čovečanstva. Mi smo besplatan servis za upravljanje katastrofama, dajemo informacije o klimatskim promenama... Preko naše aplikacije za upravljanje vremenskim nepogodama sve države članice UN mogu da pristupe satelitskim podacima za reagovanje u vanrednim situacijama i da ih koristi.

* Koje bi naučne ustanove postale dostupnije našoj nauci?

- U spektru mogućnosti koje se nude članicama Agencije, nalazi se niz programa, sa najeminentnijim naučnim institucijama sveta. Tako, recimo, japanska agencija za istraživanje svemira preko UNOSSA ustupa obrazovne i istraživačke kapacitete zemljama zainteresovanim za slobodne orbite novih satelita, dok u partnerstvu sa Kineskom kosmičkom agencijom zemljama u razvoju nudimo mogućnost da lete u novoj kineskoj orbitalnoj stanici, a Kinezi nude svoje kosmonaute kao instruktore.

* Ko ima pravo na vasionu?

- Agencija na čijem sam čelu, sa sedištem u Beču, stara se o nadgledanju kosmičkih sporazuma koji su potpisani u UN. Prvi član konvencije Kosmičkog ugovora govori o tome da se kosmos istražuje i koristi u interesu svih zemalja, bez obzira na stepen njihovog razvoja i tehnoloških dostignuća. U važećem Kosmičkom pravu jasno stoji da je zabranjeno prisvajanje teritorije u kosmosu, te su tako i tapije kupovane u Americi za "plac na Mesecu" - nevažeće.

* U istoriji kosmičkih letova postoje samo dva primera incidenata za UNOOSA?

- To je zanemarljiv broj, a nijedan od ova dva problema nije rešavan čak ni povišenom retorikom među suspersilama. Naime, 2014. delovi ruskog satelita lansiranog 1980. pali su na nenaseljeni deo Kanade i Moskva je odmah platila štetu. Nešto ranije, 2009. iznad Sibira, na 900 kilometara sudarili su se ruski satelit "Kosmos 2251", koji je "ispao" iz rada, i američki komunikacioni satelit "Iridijum 33", koji je bio u funkciji. Dve najmoćnije zemlje sveta koje i dan-danas savršeno sarađuju samo u svemiru, incident su rešile bez ijedne grube izjave.

U SVEMIRU NISMO SAMI

*Da li u Ujedinjenim nacijama postoji protokol za susret sa vanzemaljcima i da li vi verujete u takvu mogućnost?

- Kao astrofizičar verujem da postoji neki oblik života u vasioni i mislim da u budućnosti naučnici mogu pronaći oblike bakterijskog života na drugim planetama. Međutim, UN se ne bave vanzemaljcima niti postoji protokol ili proces dogovoren u UN za potencijalni kontakt sa vanzemaljskom inteligencijom.