BOLjE bi mu bilo da nastavi da pravi traktore" - pomalo potcenjivački su poručivali iz nadaleko čuvenog "Ferarija" kada je početkom šezdesetih godina prošlog veka Feručo Lamborgini najavio da će početi da proizvodi sportske automobile. Ipak, Feručo, koji je kao mehaničar u italijanskoj vojsci ispekao zanat i koji je sredinom prošlog veka postao poznat po proizvodnji bazičnih poljoprivrednih mašina, nije odustajao.

PROČITAJTE JOŠ: Lamborgini predstavio model budućnosti "Treći Milenijum"

"Presekao je" i 1963. godine uložio pravo malo bogatstvo da bi pokrenuo proizvodnju četvorotočkaša, koji su u godinama posle toga postali "tiha patnja" najuspešnijih i najbogatijih ljudi sveta. Ideja vodilja mu je bio upravo "ferari". Kupio je jedan model iz 1958. godine, ali mu se nije dopalo kvačilo, a bio mu je i previše bučan. Svoje nezadovoljstvo crvenim kolima sa znakom crnog konja pretočio je u, kako se pokazalo, budućeg glavnog konkurenta "ferarija".

PROČITAJTE JOŠ: "Lamborgini" ruši rekorde

Menjale su se okolnosti, vlasnici, ali postrojenje iz seoceta Sveta Agata nedaleko od Bolonje i danas je prestonica najluksuznijih i najbržih atomobila. Reporter "Novosti" se uverio u kvalitet i potencijale ove kompanije, sa godišnjom produkcijom od 3.815 vozila - uglavnom modela "hurikejn" i "aventador", a odskora i terenca "urus".

Trenutno, "Lamborgini" je u vlasništvu "Folksvagen grupe", koja je proizvodnju dovela do savršenstva. U postrojenje ne mogu da se unose foto-aparati i mobilni telefoni, jer korporacija ne želi da rizikuje da konkurentni "skinu" neki tehnološki detalj. Ipak, uspeli smo da zavirimo u fabriku i saznamo kako se "pakuju" ovi automobili.

S traka svakog dana izađe 34 "hurikejna" i 5,5 "aventadora". Proces je organizovan u 26 punktova, kroz koje prolazi pokretna traka. Na svakom punktu radi se 34 minuta. U tom vremenu mora da se završi "operacija", jer se vozilo automatski pomera ka sledećem delu za izradu.

Zanimljivo je da su početne cene za sva tri modela "prava sitnica" - 200.000 evra. Za taj novac se bukvalno dobije školjka, a od opreme četiri točka, volan i menjač. E, tu počinje "personalizacija". U zavisnosti od želje kupca, unutrašnjost i oprema se prilagođavaju zahtevima budućeg vlasnika. Tako da se skoro svaki dodatni deo opreme papreno naplaćuje. Cene ovih automobila često dostignu i milion evra.

Deo izloženih modela

Istini za volju, za to se može dobiti bukvalno i ptičje mleko. Samo koža koja se ugrađuje mora da bude besprekorna. Postoji deo trake koji "brine" o tome da na koži bukvalno ne bude nijedne grbe, crtice ili neravnine. Da bi se obložio jedan "lamborgini", potrebno je ugraditi kožu od čak sedam krava.

U fabrici su nam rekli da najviše porudžbina imaju iz bogatih arapskih zemalja, ali i iz Kine. Ništa manje nije interesovanje u Evropi, kao ni u SAD. Vozilo koje karakteriše osnovna žuta boja često mora da se prefarba po želji naručioca. Arapi, naravno, preferiraju zlatnu boju.

U "Lamborginiju" brižljivo čuvaju identitet kupaca. Iako vozila proizvode na osnovu narudžbenice iz salona, ime je izostavljeno, poznata je samo zemlja u kojoj će se voziti kola, kako bi se zadovoljili različiti standardi boje farova, koje se razlikuju od kontinenta do kontinenta.

U njih se ugrađuju najsavremeniji materijali, od aluminijuma do karbonskih vlakana. Motori imaju preko 5.000 kubika, sa više od 600 konjskih snaga. Narodski rečeno, razvijaju brzine veće od 300 kilometara na čas, a jedino pitanje koje im nijedan kupac nikad nije postavio jeste koliko troše goriva. Ko sebi može da priušti "lamborgini", ne mora da brine ni o potrošnji, ni o ceni goriva.

Naš izveštač pored "urusa"

U fabričkom muzeju su izložili skoro sve modele koji su izašli iz radionice, a potom i sa traka. Tu smo saznali i za tajnu vrata koja se otvaraju nagore, a ne uobičajeno, u širinu. Dva su razloga za to - da bi se lakše ušlo u kapsulu i da ne bi bili žrtve "grebuckanja" i "kuckanja" komšijskih automobila na parkingu.


NEMA NARUČILACA IZ SRBIJE

IAKO kod nas prodaja luksuznih vozila nikada nije osetila krizu, jer bogati Srbi ne štede kada je luksuz u pitanju, pomalo nas je šokirala informacija da nema naručilaca iz naše zemlje. Da li više preferiraju "ferari" ili je nešto drugo u pitanju, nismo odgonetnuli.


SAT ZA RUČAK I DVE PAUZE PO 11 MINUTA

RADNO vreme u "Lamborginiju" traje od osam do 18 časova. U tom vremenu radnik ima jednočasovnu pauzu za ručak i još dve kratke stanke od po 11 minuta. Iako pravila na prvi pogled izgledaju strogo, u Italiji se zna da je onaj ko je dobio posao u "Lamborginiju" svoju životnu i poslovnu misiju - završio.