SEDAM DECENIJA ANSAMBLA KOLO: Krcun je sa nama često lumpovao, govorio nam blago vama možete da se napijete

MI smo se istinski voleli, istinski se radovali igri. Jer, suština istinske umetnosti, pa i narodne, jeste iskrenost i iskrena radost, govorio je Bata Grbić, jedan od neprevaziđenih solista Ansambla "Kolo".

I tako, punih sedam decenija smenjivale su se generacije igrača i pevača koji su svih ovih godina bili među najuspešnijim čuvarima naše tradicije i folklora. Punili su koncertne dvorane širom sveta, nastupali od Metropolitena i Karnegi hola, Palate Šajo i teatra Feniče, do Boljšog teatra i Sidnejske opere. Imali su više od pet hiljada koncerata i deset miliona gledalaca.

PROČITAJTE JOŠ: "Simfonijom tradicije" vraćaju se korenima

- Josip Broz Tito je mudro koristio folklor, pa je slao "Kolo" mesec dana pre njega u zemlju koju je nameravao da poseti - kaže Vladimir Dekić, direktor Ansambla "Kolo". - Skoro da nema svetskog lidera, pred kojim "Kolo" nije nastupalo, od britanske kraljice, Mao Cedunga, Brežnjeva, Sukarna, pa do Nasera i Hajla Selasija. Poslednjih godina ponovo smo u visokom protokolu i učestvujemo u umetničkom programu za sve državnike koji dođu u našu zemlju.

PROČITAJTE JOŠ: Ivon Ešvajler Despotović: Zaljubljena u srpske narodne igre i pesme

Sedamdeseti rođendan Ansabla "Kolo" obeležava tokom cele sezone.

- Jubilarnu sezonu počeli smo prošle godine nastupom u Palati umetnosti MUPA, jednoj od najprestižnijih koncertnih dvorana u Mađarskoj - priča nam Dekić. - Cele sezone dešavaju se važne stvari za našu instituciju, a kruna je upis "Kola" na listu svetske baštine. Uspeh je utoliko veći što je u isto vreme upisan i bečki valcer, a od plesova na listi su još samo argentinski tango i samba.

Stariji Beograđani i danas se sećaju da su svakog ponedeljka pedesetih godina odlazili u Beogradsko dramsko pozorište da gledaju koncerte "Kola". Pamte "Igru s puškom iz Gusinja", koju je maestralno igrao Bata Grbić. I danas se prepričava njegovo izvođenje "Šote" sa partnerkom i velikom prijateljicom Živkom Đurić. Tokom turneje po Francuskoj, prilikom koje je "Kolo" nastupalo u Palati Šajo (čak 78 puta), u jednom pariskom listu osvanuo je naslov "Dvoje mladih vode ljubav na sceni". Tako je francuska štampa pozivala publiku da gleda igru Živke i Bate. Bata je u "Kolu" pronašao svoju Živku. Oženio se 1953. Živkom Beogradac (danas Grbić), sa kojom je bio u braku pola veka. Ona je u ansambl došla 1952. godine i provela u njemu trideset godina i šest meseci.

Slobodan Penezić Krcun / Živka Grbić

- Bila je velika čast biti u "Kolu" u ono vreme - govori nam ona. - Najlepše što sam mogla da naučim, naučila sam u "Kolu". Olga Skovran nas je učila kako se hoda, igra, kako se seda za sto, kako se ustaje, učili smo strane jezike... Da smo završili tri fakulteta, ne bismo dobili ono znanje koje smo stekli u "Kolu". A, da mi je otac bio i lord, ne bih doživela sve ono što sam sa "Kolom". Ko bi od nas otišao da vidi Tadž Mahal, Pariz, Rim, Australiju, Japan, Ameriku, ko bi video ovu kraljicu, onu princezu, princa...

U vreme kad je "Kolo" stvaralo svoje ime i tradiciju, državni vrh je umeo to da ceni.

- Tito je voleo pesmu - seća se ona. - Ne znam koliko smo puta gostovali na Brionima, u Karađorđevu... Kad god je bila neka zvanična delegacija, bili smo i mi. Posle koncerata ostajali smo do zore sa Titom i njegovim bliskim prijateljima. Ne sećam se ko je sve bio u tom društvu, Stane Dolanc, Lepa Perović, Aleksandar Ranković, dok nije otišao sa položaja...

Živka se seća kako su po celu noć lumpovali sa Slobodanom Penezićem Krcunom.

- Krcun je znao da se veseli - kaže ona. - Bili smo zajedno nekoliko dana pre nesrećnog događaja. Sećam se njegovih reči: "Lako je vama! Najbolje je da čovek bude glumac ili igrač kao vi. Ako ja popijem, ljudi će reći: Evo, Krcun se napio. Ako vi to isto uradite, reći će: Pusti ga, on je glumac. Blago vama. Da ja mogu da budem glumac, dobro bi bilo."

Prva generacija "kolaša" iznedrila je još neke izvanredne igrače - Miodraga Cigu Despotovića, Dragomira Vukovića, Desanku Đorđević, Borivoja Jovića, Janka Dolinaja, Pavu Đorđević... Diveći se njihovim bravurama, stasavali su Radojica Kuzmanović, Ljiljana Kuzmanović Tubić, Slobodan Tubić, Borivoje Talevski, Ana Mirković, Anđelka Petrović...

- Družili smo se i kumovali, krštavali decu - kaže Živka. - Moj Bata i ja imali smo 18 kumova. Voleli smo se. Bilo je divnih igrača i igračica.

Politika nesvrstanih omogućila je "Kolu" da se pojavi i na scenama širom Amerike, gde tokom 1956. doživljava značajan uspeh i snima svoje prve gramofonske ploče, ali i scenama Japana i Australije.

- Susreti sa našim ljudima bili su potresni - seća se Živka. - U Americi i Australiji naši emigranti su nas sačekivali posle koncerta. Grabili su se kod koga ćemo da odemo. Punili smo sale, doživljavali ovacije, ali su nas na jednom koncertu u Sidneju gađali jajima. Pevali smo britansku, pa našu himnu, kad su poletela jaja iz publike. Nismo se sklanjali sa pozornice. Stajali smo mirno, pa koga je pogodilo... Kasnije smo saznali da su to uradili emigranti iz Hrvatske.

"Kolo" i dalje fascinira publiku, osvaja nagrade, a kako mu to uspeva, možda je najbolje opisao belgijski kritičar: "U njihovim igrama nema nikakve izveštačenosti, sve je prirodno, sve dolazi iz srca i ide pravo u srce."

Vladimir Dekić

KOSTIMI IZ 19. VEKA

NAJVEĆE bogatstvo "Kola" su originalni kostimi i haljine, a ima jedinstvenih i vrednih primeraka iz 19. veka.

- Fundus kostima je izuzetno bogat - kaže Dekić. - Imamo i muzejske primerke, ali se ne čuvaju u uslovima u kakvim bi trebalo da budu. Tek kad se izvede koreografsko remek-delo Olge Skovran u originalnom prizrenskom kostimu, vidite šta znači materijalna i nematerijalna baština. Zato je krajnje vreme da preduzmemo mere muzejske zaštite koju zahtevaju naši kostimi. Ali ruke su nam vezane dok ne dobijemo svoj prostor.

PROSLAVA

- CENTRALNI događaj obeležavanja jubileja biće naš koncert 14. maja u Madlenijanumu, koji smo dugo pripremali - najavljuje Dekić. - Siguran sam da će publika biti iznenađena na koji način smo ponovo scenski obradili našu umetnost. Sledećeg dana, na zvaničan dan "Kola", u Jugoslovenskoj kinoteci predstavićemo monografiju.

Ansambl "Kolo" na jednom od nastupa

PODSTANARI

IAKO je prvi profesionalni ansambl na ovim prostorima, "Kolo" je i dalje podstanar u Ustanovi kulture Palilula (sada "Vlada Divljan").

- Tek kad sam došao u "Kolo" shvatio sam šta znači nemati mogućnost da postavite na sceni ono što radite svakodnevno - kaže Dekić.

- Ovde smo podstanari sedamdeset godina, ali možda su se stvorili uslovi da taj problem rešimo. Scena za narodnu igru može da bude atraktivna turistička ponuda Beograda.