ŠKOLA U ČETIRI ZIDA: Dok čeka operaciju u inostranstvu Daniel uči kod kuće

DOK se osnovci mahom utrkuju ko će pre da napravi neki nestašluk, njihov vršnjak Daniel Budai iz Subotice sanja dan kada će ponovo čuti školsko zvono i sesti u klupe sedmog razreda OŠ “Jovan Mikić”.

Zbog teških bolesti srca i pluća, zbog kojih se lako zamara, Daniel već tri godine ne može da ide u školu, već nastavnici dolaze kod njega i predaju mu gradivo.

Pročitajte još: Nada za malu Nikolinu

NASMEJANI dečak tužnog pogleda dane provodi u četiri zida, nestrpljivo iščekujući nastavnike, koliko zbog učenja, toliko da bi mu preneli šta rade njegovi drugovi iz odeljenja.

- Dolaze i drugovi i drugarice. Nedostaje mi škola, sva ta gužva i vriska. Kod kuće sam tako sam... - kratko će Daniel, hvatajući vazduh. - Volim da učim, a najteže mi idu strani jezici jer ne čujem druge kako pričaju. Najviše bih želeo da opet stavim torbu na leđa i odem u školu.

Pročitajte još: APEL ZA POMOĆ: Mladiću iz Zvečana hitno potrebno lečenje u Nemačkoj

Jedini način da se ostvari želja ovog dečaka je transplantacija srca i pluća. Za to je potrebno mnogo novca, koji je za njega i njegovu samohranu majku Moniku sada nedostižan. Otac ih je napustio pre deset godina, prošle godine preminuli su baka i deda, koji su im bili velika podrška, te su majka i bolesni sin prepušteni sami sebi i velikoj borbi sa bolešću i nemaštinom.

- MORAMO da se borimo, a ne znam kako ćemo. Danielovi problemi sa zdravljem počeli su pre sedam godina, dugo je kašljao, i kada mu je urađen EKG, videlo se da ima više od šuma na srcu. Od tada se leči u Dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu - priča Monika. - Do sada su govorili da će ga operisati, ali poslednji put su nam rekli da to nije moguće i da je jedino rešenje transplantacija srca i pluća. Taj zahvat se jedino može izvesti u Beču ili Londonu, a pitanje je i kako će uspeti, jer je reč o dva organa. Kada će to biti, ne znaju, jer Daniel najpre treba da dođe na listu čekanja za transplantaciju organa, pa da se pronađe odgovarajući donor. Pre svega toga treba skupiti veliki novac. A njega nema ni za najosnovnije.

Monikina plata, minimalac koji dobija kao spremačica u Policijskoj upravi Subotica, odlazi na ratu stambenog kredita, troškove režije i Danielove lekove.

Nedostaje im bukvalno sve, sem međusobne neizmerne ljubavi koja se oseća u svakom kutku trošne kućice na obodu Subotice.

DOBAR ĐAK

I nastavnici sa puno razumevanja odlaze kod Daniela.

- Dok je bio u nižim razredima, nije imao toliko problema sa zdravljem i sve je bilo u redu. Nevolje su počele kada je krenuo u više razrede, te su nastavnici, uz saglasnost Ministarstva prosvete, za njega pripremili individualni obrazovni program - objašnjava Marija Milodanović, direktorka škole “Jovan Mikić”. - Za njega imaju samo reči hvale. Brzo savladava gradivo, lepo uči, uspešno je završio sve razrede.