U KAFANI koja govori, dok razgovaramo, Patrik Beson, tu i tamo, prelistava strip. Zanima me njegov pogled na ovo animirano vreme.

- Zašto meni postavljaš filozofska pitanja, ja sam samo pisac - kaže mi. - Pisci nemaju tačne odgovore na egzistencijalna pitanja. Oni samo prave svoj svet.

Napisao je divan članak o dragim prijateljima i povesnom točku vremena koje se, poput starinskog karusela na Varšavskom trgu, vraća na mesto početka vožnje brže nego što smo očekivali, ali sa novim elanom i nepoznatim licima u porculanskom sedlu. Pita me da li mi se dopao tekst.

PROČITAJTE JOŠ: ZAPISI IZ PARIZA: Vince za užinu

Ovo je neko drugo vreme. Može li, vreme, uopšte, da se promeni? Menjam pedeset godina za dva puta po dvadeset pet.

Danas je vreme loše. Pada kiša. A i Francuska po podne igra fudbal protiv Rusije. Kome se, uopšte, pod takvim uslovima, izlazi napolje? Otići ćemo na neku drugu izložbu, neki drugi put.

PROČITAJTE JOŠ: ZAPISI IZ PARIZA Sklad rasula

DA li sutra da ručamo kod "Teče"? Vreme je, ovoga puta, idealno, ali me nešto ne služi zdravlje, pa odlažemo krkanluk za bolju priliku.

Jednom davno sam ga pitao da li i dalje živi sa mladom, zgodnom i talentovanom spisateljicom plave krvi, koja je, kada sam ih poslednji put video, nosila na tapaciranje njenih pet skupocenih fotelja. Oduvek je, kroz vreme, bio okružen zanimljivim ženama. Samo se glasno nasmejao, a onda je u svojoj kolumni, nedelju dana kasnije, napisao da više ne živi u istoj ulici i da je svoju staru, isluženu fotelju, u međuvremenu, preselio na drugu adresu. Tako mu je, valjda, bilo lakše. Da ne objašnjava.

Potpisuje mi svoju knjigu u kojoj je vrlo smisleno pobrkao vremena. Sarkozi je na Svetoj Jeleni. Ništa nije onakvim kakvim ga vidimo, naročito u ova vremena.

U istoriji, od Hrista naovamo, novohroničari, na osnovu poznatih činjenica, u vrh glave, pokrivaju osamsto godina. Ostale je nemoguće dokazati i predstavljaju samo kolektivnu percepciju idealnog protoka vremena. Na kraju osamstote, da produžimo vreme, pijuckamo nefiltrirani game.

I JA mu uzvraćam knjigom. Na srpskom je, ali će, na osnovu afiniteta, i propuštanjem delova teksta kroz "Gugl prevodioca", izvesno, uspeti da je pročita. Ovom velikom prijatelju Srba majka je, uostalom, bila Hrvatica. Volela je, u svoje vreme, dinastiju Karađorđevića, čak i onda kada je on pisao njegovu nagrađenu "Daru" dok je Jugoslaviju, već, istorijski bilo pregazilo vreme.

Premeće stranice, pa me pita, onako, više za sebe:

- Praviš li odabir objavljenih priča za zbirku, ili ih štampaš redom?

- Prvo svaku odaberem, pa je tek onda napišem - odgovaram mu.

Pa smo, tako, zajedno razgovarajući, napisali još jednu.