Sređuje se Ćele-kula kosti ostaju netaknute

Za svet je Ćele-kula čudo, a za srpski narod ponosni simbol toga kako se plaćala cena slobode. Turskog Huršid-pašu istorija je upamtila po varvarstvu i surovosti, dok legendu o junaštvu Stevana Sinđelića ne može prekriti patina vremena, što se ne može reći i za sam objekat koji simbolizuje stradanje jednog naroda u borbi protiv osvajača. Novina je da grad Niš najavljuje renoviranje kapele koja "štiti" kulu, dok je za ozbiljniju zaštitu potrebno angažovanje republičkog Zavoda za zaštitu spomenika.

Pročitajte još:Ćele-kula među 10 najvećih građevina od kostiju

Huršid-paša je kulom od lobanja srpskih vojnika hteo da zaplaši narod da odustane od borbe za slobodu, ali su njegove namere izazvale sasvim suprotan efekat. U bici na Čegru nadomak Niša 1809. godine ubijeno je 10.000 Osmanlija, što je bio nezapamćen poraz carske vojske. U znak odmazde, a i da bi opravdao svoj poraz, naredio je da se glave poginula 952 srpska vojnika oderu, napune slamom i pošalju za Carigrad, dok je lobanje zazidao u istočnom delu Niša. Nišlije su krišom skidali lobanje i sahranjivali ih po hrišćanskim običajima, tako da ih je ostalo 58, a za jednu od njih se pretpostavlja da je pripadala Stevanu Sinđeliću.

Gradonačelnik Darko Bulatović kaže da su svesni toga kakvo blago imaju u duhovnom i materijalnom smislu, kao i da će ove godine početi veliko sređivanje i renoviranje tog kompleksa.

- Zbog specifičnosti objekta koji je pod zaštitom države, možemo intervenisati samo u delu dvorišta i na fasadi kapele, pa ćemo tako sanirati oluke i prilaz objektu - kaže Bulatović, i dodaje da je ovaj objekat velika odgovornost ne samo zbog privlačenja turista, nego i zbog istorijskog nasleđa.

Pročitajte još: Ćele-kula za svetsku baštinu

Direktor Turističke organizacije Niša Uroš Parlić podseća na to da, počev od francuskog pesnika De Lamartina do običnih turista, a takvih je prošle godine bilo više od 40.000, Ćele-kula nikog ne ostavlja ravnodušnim.

- Ćele-kula je proglašena i za najveće svetsko čudo na listi spomenika od ljudskih kostiju - ističe Parlić.

Vršilac dužnosti direktora Narodnog muzeja Nenad Spasić pojašnjava da se objekat sastoji iz dva dela - kule koju je sazidao turski paša i kapele koju je projektovao Dimitrije Leka.

Sve više turista, iz godine u godinu, obilazi ovu znamenitost

- Trebalo bi da svaki nastavnik istorije iz cele Srbije jedan čas učenicima održi u ovom objektu i da svako dete u Srbiji zna kako nam se ispisivala istorija - kaže direktor, koji očekuje da će se u sređivanje Ćele-kule uključiti i republički zavod.

- Kula je veoma specifična i ne verujem da u našoj zemlji postoje stručnjaci koji bi mogli da je renoviraju. Sastoji se od kreča, drveta, kamena i lobanja. Ona je zaštićena staklom i unutar kapele je, ali opet, vreme čini svoje - kaže Spasić.

Lobanja za koju se veruje da je pripadala Stevanu Sinđeliću

TURISTI I CENE

Grad u kome živimo je ceo muzej, ali nas je Ćele-kula fascinirala zbog svoje poruke - kažu turisti iz Londona koji obilaze Srbiju.

Vodiči u Ćele-kuli Sandra, Tamara i Marko ističu da stranci ostaju bez reči kada saznaju na koji način su te lobanje tu završile, kao i da su prave. Takođe, neverovatna im je i cena ulaznice - 300 dinara, odnosno to da za manje od tri evra mogu obići ovakav spomenik. Inače, cene ulaznice variraju od 150 do 200 dinara za decu i grupne posete, odnosno 300 za odrasle.

REKORD

Ćele-kula je najposećeniji lokalitet u Nišu i za poslednje tri godine broj poseta je udvostručen. Logor na Crvenom krstu prošle godine je posetilo 20.000 turista, Medijanu 9.600, a Sinagogu 6.100.