OČARAN zvukom pisaćih mašina, dok tipke sa slovima i brojkama ostavljaju otisak na papiru, američki kompozitor Liroj Anderson (1908-1975) komponovao je “Plavi tango”, a prvi instrumentalni snimak prodat je u milion primeraka daleke 1952. godine.

Ovovremenika Endrea Halasa (55) iz Temerina, sa američkim kompozitorom povezuje ista strast - pisaće mašine. Mornara u penziji, kolekcionara od 1996. koji baštini između 600 i 700 pisaćih mašina iz različitih perioda, a neke su prava remek-dela i rariteti, očarao je njihov izgled odnosno crna boja! U nekima od njih i dalje se nalaze odavno isušene trake koje se više nigde ne mogu nabaviti.

- Ta ljubav je počela iznenada i slučajno - otkriva nam na početku razgovora Endre, ponosno ističući da je mašina “adler 25”, proizvedena u Nemačkoj između 1920. i 1925. godine, prvi primerak koji je nabavio. - Tada sam još bio u vojnoj službi u Tivtu, a poznavao sam nekoliko mornara iz Beograda. Sa jednim od njih, Đorđem Petrovićem sam posebno drugovao, i prilikom zajedničke posete prestonici, u antikvarnici na Tošinom bunaru ugledao sam ovu mašinu.

To je, nastavlja naš sagovornik, bukvalno bila ljubav na prvi pogled. Celu noć je razmišljao o njoj, i kupio ju je odmah sutradan za ondašnjih 100 maraka. Od tada ga strast prema pisaćim mašinama ne napušta. Naprotiv, postajala je sve jača.


PROČITAJTE I:SRBIN U MINHENU SPASAO KOMŠINICU: Zahavljujući Milanu, Rut će da proslavi 101. rođendan


- Crna boja mašine magično me privukla - kaže pasionirani kolekcionar. - Nastavio sam dalje da ih tražim i preko interneta, pratio sam novinske oglase... Kako je vreme odmicalo, upoznavao sam i servisere pisaćih mašina koji su mi pomagali u nabavci. Još devedesetih se kucalo na njima do dvehiljaditih, a onda je zvuk pisaćih mašina utihnuo, a danas se, nažalost, sasvim izgubio.

Tragajući za retkim primercima, Endre je i sam davao oglase u novinama, obilazio pijace, odlazio kod ljudi za koje bi čuo da na tavanima ili u podrumima imaju prašnjave, stare pisaće mašine.

1.

- Evo, za nešto više od dve decenije, uspeo sam da sakupim između 600 i 700 komada - ponosan je na svoju kolekciju naš sagovornik. - Imam dosta i istih oblika, ali se razlikuju po pismu, jedne su latinične, druge ćirilične. Pretposlednju, “lambert”, kupio sam u Beogradu za 300 evra od jedne gospođe. Posle ove, kupio sam ćiriličnu “tipo”, proizvedenu 1910. u Francuskoj, i samo još jedna takva postoji u Srbiji. Nju sam posle cenjkanja platio čak 700 evra!

2.

U kući Halasovih u Temerinu, koju su kupili pre tri godine, na sve strane se mogu videti pisaće mašine, a na komodi u dnevnoj sobi je crna “adlerova” iz 1930. godine, koju je na poklon dobio od jednog bračnog para iz Beograda.

3.

Kroz minula vremena, pisaće mašine su se neprestano usavršavale, menjale oblik (portabl, džepne, za pisanje muzike), te se čini da su upravo one zatvorile put lepom pisanju, a otvorile vrata računarima.

4.

Veliki deo bogate Halasove kolekcije, našao se i na izložbi “Stara dobra pisaća mašina”, koju su nedavno u Muzeju grada na Petrovaradinskoj tvrđavi priredile Divna Gačić i Marijana Ratkelić Lazić.

5.

- Izložbom smo želele da javnosti skrenemo pažnju na jedno od najvažnijih dostignuća komunikacijske tehnologije 19. veka koje je imalo važnu ulogu u širenju pismenosti i kulture - predočava Divna Gačić. - Bez obzira na to što masovne proizvodnje pisaćih mašina odavno nema, stara dobra pisaća mašina, ipak dobija sve više na značaju i ovom izložbom smo to hteli da pokažemo.

6.

Bodi”, mehaničarska radionica za pisaće mašine u Novom Sadu

TRI DANA BEZ SNA

NAJVIŠE muke kolekcionaru iz Temerina je zadala američka pisaća mašina “oliver” iz 1915. godine, koju je video u Zemunu. Zbog nje, nije spavao tri dana kada je čuo da je prodata.

- Uspeo sam da saznam da je kupac čovek koji se bavi starim stvarima i da u hotelu “Jugoslavija” ima prodavnicu - prepričava nam Endre. - Stupio sam sa njim i kontakt i ubedio ga da mi je proda. Prodavac je tražio 500 maraka, ali je na kraju popustio, i kupio sam je za manji iznos.

11.

Sto i stolica za “remington”, liči na šivaću mašinu


1. “Frister rosman”, proizvedena u Nemačkoj (1892)

2. GSN Junior, dečja pisaća mašina, Nemačka (1920)

3. “Imperijal” pisaća mašina iz Engleske (1919)

4. “Mercedes” je ime i nemačke fabrike i mašine (1930)

5. “Minjon” iz fonda Muzeja grada Novog Sada (1925)

6. “Olimpija” električna pisaća mašina, Nemačka (1970)

7. “Rofa”, zbog koje je supruga Ana iz Tifta putovala u Beograd

8. Pisaća mašina “oliver” nastala u Čikagu (1915)

9. Mašina za slepe, Nemačka (1960)

10. “Frolio” koristila se i u kafanama za kucanje računa (1925)

11. Pisaća mašina “daktil” proizvedena u SAD (1900)

7.

8.

POKLON OD SUPRUGE

RARITETNE pisaće mašine, Endre je najčešće pronalazio u Beogradu. Mašina “rofa” nemačke proizvodnje (1921-1927) posebno mu je bila zapala za oko, pa je danima supruzi Ani pričao o njoj... Tada su živeli u Tivtu u Crnoj Gori.

- Mojoj Ani nije bilo teško da sedne u voz, otputuje u Beograd i donese mi tu pisaću mašinu - ponosno kazuje Endre. - Ona je najskuplja i još jedne takve u Srbiji, jednostavno, nema...

9.


10.

FRIDRIH NIČE I “KUGLA KOJA PIŠE”

FILOZOF Fridrih Niče bio je najpoznatiji korisnik “kugle koja piše”, odnosno pisaće mašine koju je 1865. konstruisao Rasmus Mejling Hansen. Ovaj sveštenik, lekar i fizičar bio je direktor danskog instituta za gluvoneme, i, želeći da pomogne svojim štićenicima, konstruisao je pisaću mašinu u obliku kugle sa 50 slova koja su pomeranjem kugle ostavljala otisak.

Muzej grada, autor F. Kiselički