U Hladnom ratu su se obe svetske velesile naoružavale kao da nemaju nameru da dočekaju sutra, atomskim se oružjem pretilo kao zvečkama, gradili su se bunkeri, ali i neverovatno oružje i prevozna sredstva dostojna naučno-fantastičnih romana.

Jedno od njih svakako je i ruski ekranoplan u istoriji upamćen kao 'Kaspijsko čudovište'. Ekranoplani su, naime, prevozna sredstva koja koriste sve blagodati tzv. „ground effect-a” - ona lete, ali vrlo blizu tla ili površine vode dok im sloj vazduha između krila i tla drastično smanjuje otpor.

Pročitajte još: Uništen sovjetski otrovni "miraz"


'Kaspijsko čudovište' 1964. je godine dizajnirao slavni inženjer Rostislav Alexeyev što je vrlo brzo otkrila i CIA. Oni su iz vazduha snimili gigantsku letilicu s oznakom 'KM' i tada je prozvali 'Caspian monster', no 'KM' je zapravo bila ruska oznaka za 'Korabl maket' tj. - prototip.

NAJVEĆA LETILICA NA SVETU

Raspon krila misteriozne letilice bio je čak 43 metara, a dužina njenog trupa iznosila je 92 metra. Uz težinu od 550 tona, MD-160 je bila mašina koja je uterivala strah u kosti. Bila je to tada najveća letilica na svetu, a veličina je u Hladnom ratu bila vrlo bitna.

CIA se toliko prestrašila ruskog tajnog projekta da su dizajnirali posebnu bespilotnu letilicu kojom su špijunirali njegov razvoj. Ta prva verzija ekranoplana dizajnirana je da leti pet do deset metara iznad tla ili površine vode i koristi 'ground effect' što joj je omogućavalo da prevozi teret od 137 tona, bilo u trupama, vojnoj opremi ili - nuklearnim glavama, piše sajt Gizmodo. Uprkos gigantskim dimenzijama i težini, MD-160 je mogao postići brzinu od čak 740 kilometara na sat, dok je preporučena brzina bila 430 km/č.


Pročitajte još: Preminuo čovek koji je spasao svet od nuklearnog rata


I dok je 'Kaspijsko čudovište' imalo izvrsne karakteristike za prevoz tereta, za vojnu upotrebu imao je jednostavno previše mana. Manevarske mogućnosti bile su mu u najmanju ruku bedne, a i najmanji nagli pokret mogao je uzrokovati rušenje letilice jer bi krilo zahvatilo površinu vode i onda mu više nije bilo spasa.

I dok je zbog leta nad površinom ekranoplan bio nedostižna meta za podvodne mine i torpeda, on bi uvek morao imati oružanu pratnju koja bi se pobrinula da je put čist i savršeno prohodan. Kasnije verzije letilice bile su čak i naoružane raketama, no stvar nikad nije dovedena do savršenstva.

No, Rusi su odbijali priznati da milione ulažu u promašeni koncept, a testiranja i nadogradnje nastavile su se sve do pada SSSR-a. Nakon punih 15 godina testiranja na Kaspijskom jezeru dogodila se i prva velika nesreća - ekranoplan se srušio zbog greške pilota, a njegovi su ostaci bili preteški za izvlačenje iz jezera.

Propast celog projekta još je godinama ostao pravi tabu u Rusiji, a prve fotografije zapadom su se proširile tek početkom 90-ih godina kada je izvorna i gigantska verzija već bila odavno u penziji.

Nju je pak na nekoliko godina zamenio Lun, manja verzija 'letećeg broda'. Ruska vojska proizvela je tek dva primerka koje su koristili do 1996. godine. Oni su i danas usidreni u jednoj od ruskih luka gde podsećaju na neka druga, megalomanska vremena Hladnog rata.

POVRATAK KASPIJSKOG ČUDOVIŠTA?

- Još uvek imamo prototip koji je gotovo dovršen, iako kasnije nije zaživeo. Ovaj put razmatramo mogućnost da ekranoplan prilagodimo civilnom vazduhoplovstvu, no ukoliko bude potrebno, vrlo lako se može pretvoriti u vojni avion jer pored transporta vojnika i tehnike, ekranoplan može služiti u akcijama spašavanja i borbenim misijama' - rekao je Sergej Dementjev iz Središnjeg dizajnerskog biroa Aleksejev.

Autor: express.hr