LJUDI DOSTIGLI FIZIOLOŠKE LIMITE: Čovek nikad neće živeti 200 godina

ČOVEK je dostigao svoje fiziološke limite! Ako je verovati najnovijoj studiji francuskog Instituta za biomedicinska i epidemiološka istraživanja u sportu (IRMES), ne treba se nadati da će budućnost doneti dugovečnost niti da će prosečna visina doseći koji centimetar više. Dvesta godina života ili tri metra visine, po svemu sudeći, ostaće nedosanjan ideal ljudskog roda.

PROČITAJTE JOŠ - Osobine dugovečnih ljudi

Kroz istoriju, do današnjih dana čovek je, tvrde francuski naučnici, "grabio" u dugovečnost, ali je, u poslednje vreme zastao. "Rekord" je, zvanično, dosegnut još pre 21 godinu. Tada je preminula Francuskinja Žan Kalman, rođena 1875. godine, a živela je 122 godine i 164 dana. Istina je, naglašavaju stručnjaci IRMES, da ima sve više stogodišnjaka, ali će samo pojedinci živeti duže od 120 godina.

PROČITAJTE JOŠ - Holanđani i Letonke najviši na svetu, Srbi i Srpkinje među prvih deset

Isto važi i za visinu. Istraživanje je pokazalo da su žene od 1896. do 1996. godine, prosečno porasle za osam centimetara, a muškarci za devet. Od tada, praktično, prosečna visina ne raste. Trenutno, najviši su Holanđani - muškarci 182, a žene 168 centimetara.

- Ovi rezultati istraživanja francuskih naučnika nisu iznenađenje - kaže dr Bojan Jovanović, antropolog. - Postoji danas velika predrasuda da je čovek u savremenim uslovima napredniji i da pomera granice. Kao parametar se obično uzima da je čovek produžio život, što je zabluda. A, tačno je, u stvari, da je produžen prosečan ljudski život, a ne život pojedinca.

PROČITAJTE JOŠ - Najstarija stanovnica Rusije napunila 120 godina (VIDEO)

To se, kako kaže naš sagovornik, postiglo uz pomoć medicine i savremenih tehničkih pomagala, ali nije se uspelo u želji da se svakom čoveku pojedinačno produži život.

- Uz pomoć medicine i razvojem nauke, sačuvane su i do maksimuma razvijene biološke rezerve i mogućnosti pojedinaca - objašnjava Jovanović. - Uspelo se u nameri da što više pojedinaca živi duže i to je doprinelo porastu prosečnih godina života savremenog čoveka. Ali, nije ostvaren glavni san: nije rešen problem produženja ljudskog života! Naspram prirode, nauka i tehnika su na tom polju limitirane. Priroda, jednostavno, ne dozvoljava da se pređu neke granice. Ona uvek stimuliše ono što je malo, ali, istovremeno, ograničava sve što je veliko. Priroda, zapravo, samo povremeno dozvoljava da se izađe iz okvira granica koje je postavila.

Žan Kalman živela je 122 godine i 164 dana

Da je čovek dosegao svoje fiziološke maksimume, po rečima našeg sagovornika, jasno je i po sportskim rezultatima. Rekordi su, kaže, odavno postignuti, a mogu se promeniti samo za nanosekunde ili nanometre.

Kada je reč o Srbima i prosečnoj visini naših građana, može se reći da smo među prvima u svetu već dosegli svetski "nivo". Srbi su, zapravo, među najvišim ljudima na planeti! To pokazuju i, pre dve godine objavljeni rezultati istraživanja organizacije NCD Risk Factor Collaboration u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Po toj analizi, u kojoj je učestvovalo više od 800 naučnika, naši muškarci prosečno su visoki 180,6 centimetara i na osmom su mestu u svetu. visina Srpkinja je čak impozantnija, jer su prosečno visoke 167,7 centimetara i na petom su mestu liste najviših na svetu.

- Upoređivanjem podataka o visini naroda iz 1914. sa podacima iz 2014. godine, muškarci u Srbiji su za poslednjih 100 godina prosečno porasli 13,2 centimetra i sa 30. dospeli na osmo mesto svetske "visinske" liste - objasnila je tada za "Novosti" rukovodilac ovog istraživanja Lijen Margaret Rilaj iz Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi. - Istovremeno, žene su još više "napredovale", pa su za vek prosečno porasle 15,7 centimetara i sa 93. dospele na čak peto mesto najviših u svetu.

Kada je reč o prosečnom životnom veku stanovnika Srbije, podaci za prošlu godinu pokazuju da žene žive 76,4, a muškarci 74,56 godina. U oba slučaja, to je za desetak godina više od svetskog proseka, ali i za tri, odnosno četiri godine manje od proseka u Evropskoj uniji.

NAJVIŠI I NAJDUGOVEČNIJI

BEOGRAĐANI I ERE

PREMA podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2016. godine, najdugovečniji su stanovnici u regionima Beograda 76,69 godina i Zlatibora 76,36, kao i u Moravičkoj oblasti 76,30, Nišavskoj 76,20, Šumadijskoj 76,13 i Raškoj 76,8.