Časne sestre nam davale hleb sa tucanim staklom
04. 02. 2018. u 18:02
Božo Vidačković (85) iz Gradiške, jedan od poslednjih preživelih iz dečjeg logora u Sisku. Najmlađima čorba zatrovana kiselinom. U logoru u Sisku poslednji put video sestru Branku i braću Savu i Jovu
Božo sa suprugom Olgom i porodicom obeležava 85. rođendan
PUNIH 85 godina navršio je Bogdan Božo Vidačković iz Gradiške. Njegov rođendan je, prvog februarskog dana, okupio celu porodicu - suprugu Olgu, dva sina, četvoro unučadi i snaje. U dobrom raspoloženju, okružen najmilijima, prisećao se deda Božo lepih životnih događaja. A čim je ugasio "svećice" na slavljeničkoj torti, priču je "okrenuo" prema drugom slavlju koje tek sledi. Predstojećeg 12. maja obeležiće šest decenija braka sa voljenom Olgom.
Slavio je deda Božo tog prvog februara - život. Sve njegove lepe strane. Jer, nažalost, pamti i one koje nisu takve. One kad porodica nestane u trenu, kad je ostrašćen čovek čoveku vuk, kad odrasli postanu zveri koje svoju silu iskaljuju na nejači. Jedan je od malobrojnih svedoka koji jasno pamte pet ustaških logora, među njima i onaj najgnusniji - dečji logor u Sisku. To je, veli, živa rana. Ne zaceljuje.
PROČITAJTE JOŠ: Stiže pomoć Srbima na Kosmetu
- U nemaštini, ali u slozi i ljubavi, osam i po godina živeo sam u potkozarskom selu Cimirotima, sa ocem Stojanom, maćehom Draginjom, sestrama Petrom i Brankom i braćom Savom i Jovom - priča deda Božo. - U septembru 1941. godine, kao najbolji đak u generaciji, pošao sam u drugi razred osnovne škole u Drageljima. Dva meseca smo pohađali nastavu, a onda je škola zapaljena. Taj dan je, zapravo, označio prekid mog školovanja i početak najtežih i najbolnijih godina mog života.
Ubrzo je, kako govori, stigla oštra zima, a s njom i žestoka ustaška ofanziva na srpska sela. Pred njenim naletom Vidačkovići su najpre izbegli u selo Kijevce, potom u Grbavce i barake u Podgradcima na Kozari gde su prezimili. Tu su preživeli bombardovanje, pogibiju mnogo civila. U junu 1942. započela je Bitka na Kozari. I, kako kaže naš sagovornik, stravičan pokolj srpskog, slobodarskog naroda.
- Zarobljeni smo i oterani u logor Stara Gradiška - vidno uzbuđen, ali tiho priča deda Božo. - Nismo znali da je to logor, jer su nam rekli da idemo na prijavljivanje, da ćemo dobiti potvrde i vratiti se kućama. Nije bilo tako. Među zidinama je već bilo mnogo naroda. Odmah su odvojili odrasle muškarce. Odveden je i moj otac. Čuli smo mitraljeze i pucnje drugog oružja. Mislili smo da su sve streljali. A nas su prve noći zatvorili u štale.
Po vrućini, gotovo bez hrane i vode, u neprekidnom strahu, Vidačkovići su u Staroj Gradiški preživeli 15 dana.
- Tih dana doživeli smo neopisivo ustaško batinanje i gledali ubijanja - govori nam. - Najveće poniželje bilo je kada su se mladi žitelji Stare Gradiške penjali na zidine logora i gađali nas kamenicama i nekim nedozrelim jabukama, a mi smo ih sakupljali i jeli jer smo bili gladni.
Posle dve sedmice čuli su glasine da se kreće uz Savu prema Jasenovcu. Posle dubokog, teškog uzdaha, deda Božo kaže:
- Nismo znali šta je Jasenovac! Dok smo išli kroz selo Gornja Varoš seljaci su nas gađali kamenjem, a neki su, čak, prilazili sa kosama da nam seku glave. Ustaše su ih odbile govoreći da je to njihov posao! Terali su nas preko reka Mali i Veliki Strug i tako smo stigli u selo Jablanac. Onaj ko je usput pokušao da zagrabi vodu iz Save više se nije vratio. Pokraj Save videli smo masakrirane civile. Čak smo i mi, starija deca, shvatili da je na delu veliko zlo.
Svedok je deda Božo i paljenja crkve pune civila u selu Mlaki. Usledio je, za njega, drugi, najteži dan porodične tragedije - nasilno odvajanje dece od majki:
- Najstravičniji prizor. Deca su vrištala, dozivala majke. Sa maćehom Draginjom ostala je sestra Petra, jer je imala oko 12 godina. Šestogodišnja Branka, dve i godinu mlađa braća Savo i Jovo i ja ostali smo zajedno.
Božo Vidačković 1956. kao vozač preduzeća "Izgradnja"
U Jasenovcu su bili dan - u dečjem logoru, posebno ograđenom žicom. Sutradan su odvezeni vozom, u stočnim vagonima, prepunim mališana...
- Stigli smo na poljanu ograđenu žicom. U dečji logor. Saznali smo da se mesto zove Sisak. Časne sestre koje su upravljale logorom bile su užasne, tukle su nas i šutirale... Davale nam po krišku hleba iz kojih je sijalo sitno istucano staklo. Nisam to jeo, ali moji braća i sestra jesu. Davali su i po kutlaču čorbe zatrovane kiselinom. Deca su masovno umirala u najgorim mukama... Ili su odvođena na usvajanje ili za sluge. Tu, u toj fabrici dečje smrti u Sisku, gde je ubijeno više od 2.000 srpske dece sa Kozare, poslednji put sam video moje Branku, Savu i Jovu. Bili su teško bolesni i znam da su tu zauvek ostali...
Božu Vidačkovića iz dečjeg logora u Sisku uzeo je Đuro Altić i poveo bratu Ivanu i snaji Maci. Odveo ga je u Novo Selo u kuću na broju 73. Tu je, radeći, dočekao kraj rata.
- Porodica Altić je brinula o meni - kaže. - Ali, od strahota koje pamtim prošlo je više od 75 godina, a kao da nije. Tu su. Još žive, jasne, stravične... Zbog njih nikog ne mrzim, ali pamtim. I ne dam da se zaboravi. Ne sme! Greh je.
UDARNIK 15 PUTA
PO odsluženju vojnog roka Božo Vidačković je bio vozač u gradišćanskom preduzeću "Izgradnja". Od 1950. do 1952. na radnim akcijama širom Jugoslavije udarnik je bio 15 puta. Nosilac je brojnih jugoslovenskih priznanja, među njima i Zlatne medalje rada koju je dobio od Tita. Od svih odličja, kaže, ipak su mu najdraža mnogobrojna od vozača i lovaca. I mnogo voli još, veli, usnu harmoniku.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
"NIKADA MRŽNJA NIJE POBEDILA DOBRO"Mesarović o sramnoj proslavi hrvatskih rukometaša: Mi smo odabrali da se takmičimo po rezultati
POTPREDSEDNICA Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović oglasila se na Instagramu naglasivši da po ko zna koji put svedočimo sramotnim prizorima iz susedstva, komentarišući proslavu rukometne reprezentacije Hrvatske uz pesmu Tompsona.
29. 01. 2026. u 14:02
LAŽ DANA Piper otkriva važnu stvar: Oni su krivi što Ponoš i Jovanović nisu privedeni
POSLE celodnevnih žalopojki N1 i Nove S, nakon što je Skupština Srbije usvojila set pravosudnih zakona, analitičar, Uroš Piper otkriva zašto ovim medijima to smeta.
29. 01. 2026. u 12:18
LAŽ DANA Piper otkriva važnu stvar: Oni su krivi što Ponoš i Jovanović nisu privedeni
MREŽA koja je ispletena 2009. u Tadićevo vreme skupo je koštala 1.000 porodica
29. 01. 2026. u 12:12
"JOŠ UVEK SE NISTE IZVINILI" Vučić o monstruoznoj laži koju je plasirala N1
NA pitanje o kritikama na set pravosudnih zakona koji je juče usvojen u Skupštini Srbije, predsednik Aleksandar Vučić je pitao kakve veze kritike imaju sa njim jer je on sa svojim timom ispitivao samo ustavnost tih zakona jer je on taj koji ih potpisuje ali da će ih uskoro pomno pročitati.
29. 01. 2026. u 11:38
USTAŠTVO U HRVATSKOJ - NIŠTA NOVO Vučić: "Mi Srbi kao dostojanstven narod uvek smo se protiv nacizma borili"
PREDSEDNIK Aleksandar Vučić prokomentarisao je sve otvorenije vraćanje ustaške ideologije u javni prostor, ovoga puta pod plaštom sporta i nacionalne euforije.
29. 01. 2026. u 11:16 >> 11:26
Sarkazam
04.02.2018. 18:24
Ko nas bre zavadi, a tako smo lepo živeli i složni bili
Neopisive strahote ... To bi svet BAREM trebalo da zna ...
A onda posle rata je Tito oprostio ta zlodela "brace" hrvata i spakocao nas opet u istu drzavu da bi slicno doziveli '91. god... Pamet u glavu Srbi!!!
@Aleksandar - Zasto zamerati Titu. Hrvat, komunista radio svoj posao. Sto se ne osvrnes na srbe koji su ga ljubili u d...e i gori bili za Srbiju od svih drugih. Do god nam drugi budu krivi a ne nasa slugeranjska, ulizicka, izdajnicka i pljuni svog bratija ne moze nikada biti bolje.
@Aleksandar - @Cajka, a šta su mogli Srbi kada je Tito rekao da se prema Srbiji ima odnositi kao prema okupiranoj zemlji? Kada je stric Stjepana Mesića, bivši ustaški pukovnik kod Staljingrada u partizanskoj uniformi dobio odrešene ruke da likvidira po Srbiji? Kada je na desetine hiljada nedužnih Srba progutao mrak samo zato jer nisu bili za komuniste? Kada su Srbi Krcun, Đilas, Ranković, Kapičić i slični najviše desetkovali Srbe? O kakvoj slugeraniji onda fantazirate, glave su letele, teror, alooo!
Komentari (40)