Operska suflerka: Dovoljno je da me pevač pogleda

POSAO suflera u operi u našoj zemlji obavlja samo petoro ljudi, a Silvija Pec jedna je od njih. Već devetnaest sezona ona se uspešno krije iza zavese Narodnog pozorišta, gde sedi na mestu rezervisanom za suflera. Iako ih mnogi nazivaju "šaptačima", Silvija ističe da to nema veze sa šaputanjem, već pre svega sa vikanjem. Prava na grešku u ovom poslu nema, jer solisti od nje očekuju pomoć.

- Moj posao je kao da čitate tri novinska teksta istovremeno, jer ako na sceni imam troje pevača u istom trenutku, moram da pratim svaku njihovu melodijsku liniju - objašnjava Silvija. - Najčešće se trudim da predupredim greške, jer kada me pevač pogleda pre nego što mu treba pomoć, onda do propusta i ne dođe.

Publika je ne vidi, ali pevačima njeno prisustvo veoma znači, jer je dovoljno samo da je pogledaju. Sufleri ne ispravljaju samo tekstualne greške, često su vodiči i u muzičkom smislu, jer su pevači u poziciji da nekada i ne vide dirigenta u rupi.

PROČITAJTE JOŠ: Veselina Pelagić: Moj čukundeda Vasa danas bi Srbe učio isto

- Ja sam kao muzički policajac na sceni, tu sam da kažem: "Stani, žuriš!", ili "Požuri, kasniš!" - priča Silvija. - Opera i drama razlikuju se po tome što kada muzika počne, ona neće stati zbog nečije greške, a moj posao je da to ublažim i reagujem u sekundi.

U Narodno pozorište, kako to obično biva, došla je slučajno, a zaljubila se u svoj posao za ceo život. Završila je Muzičku akademiju na odseku opšte pedagogije, a zanat "krala" od starije koleginice.

Silvija na radnom mestu / Foto P. Milošević

- Najveći šok sam doživela na probi "Ane Bolen", u kojoj su učestvovali doajeni operske scene, kada mi je koleginica rekla da nikada neću naučiti posao dok ne počnem sama da radim, ustala i ostavila me - priseća se Silvija. - Ostala sam sama na sceni sa Jadrankom Jovanović, Jasnom Šainović, Jankom Sinadinovićem... Bukvalno sam bila bačena u vatru, ali sam joj na tome i danas zahvalna, jer sam tako savladala posao.

"Travijata" je bila Silvijino prvo samostalno izvođenje koje je vodila, i za koje je emotivno vezana. Za "Don Karlosa" smatra da je predstava za prave ljubitelje opere, dok je note za "Nabuka" prvi put otvorila na predstavi, pred prepunom salom.

- To je bilo ubrzo nakon što je moja koleginica otišla u penziju. Nije mi bilo svejedno - ističe Silvija. - Imala sam sreće da je umetnička ekipa bila uigrana, pa im moja pomoć i nije bila potrebna.

Kada se spusti zavesa, laska joj kada joj doajeni priđu i zahvale joj što je sa njima, jer mnogi imaju sigurnost samo kada je vide. Sa mnogima komunicira samo pogledom.

PROČITAJTE JOŠ: U tajnom niškom sefu i izborni materijal iz 1996.

- I veliki umetnici su živi ljudi koji imaju pravo na grešku, nekad se desi da im nije dan, da su nervozni ili neraspoloženi - objašnjava Silvija. - Ali svi smo tu zbog publike, i trudimo se da niko ne primeti naše propuste.

POLIGLOTA

PORED muzičkog obrazovanja, sufler mora da zna da čita na originalnom jeziku na kojem je komad napisan. Poznavanje italijanskog, francuskog i nemačkog neizostavno je u ovoj profesiji.