DOK na beogradskim ulicama pod crnim sprejom sa fasada nestaju lica javnih ličnosti, Francuski institut u Beogradu trudi se da promoviše srpski strit-art. Izradu grafita uživo i promociju monografije "Strit-art Belgrejd" Aleksandra Đorđevića organizovaće 30. januara, u Knez Mihailovoj ulici. Kako nastaje jedan mural, na licu mesta dočaraće TKV (The Kraljica Vila), čija izložba je u toku.

Kada je, pre nekoliko godina, šetajući Beogradom, An-Loren Viguru, danas ataše za kulturu i zamenik direktora Francuskog instituta, videla veliki mural u podzemnom prolazu od Terazija ka Balkanskoj ulici, ushićeno je uzviknula: "U gradu koji ima ovakav mural vredi živeti!"

Rezultat je bila ne samo njena selidba u srpsku prestonicu, već i aktuelna izložba TKV, kao i izložba srpskih murala u našem kulturnom centru u Parizu, jesenas. Poredfotografija murala, za koje je zaslužan Đorđević, autor sajta "Beogradski grafiti", Parižani su mogli da vide kako na panoima ispred kulturnog centra rade muralisti Artez i TKV. Srpski muralisti predstaviće se i briselskoj publici.

- Strit-art je najdemokratičnija umetnost, ne samo zato što najveći broj ljudi ima prilike da je vidi, već i zato što je svaki komentar na zidu legitiman, kao što je legitimno i "pregaziti" delo drugim - kaže Đorđević.

PROČITAJTE JOŠ - Radovi Cileta Marinkovića nedaleko od Pariza: Glave izdvojene iz uličnog meteža

Niko ne zna koliko ljudi se u Srbiji bavi strit-artom. Na ulicama je već treća ili četvrta generacija umetnika. Pojedini su poželeli da trag ostave samo jednom i nikad više, kao jedan beogradski arhitekta koji je posle raskida sa devojkom izašao iz kuće i na trafostanici oslikao oko. Ali tu su i oni koji oslikavaju ogromne murale. Među njima je arhitekta Andrej Žikić, poznat kao Artez, koji poslednjih godina oslikava fasade širom Evrope, Južne Amerike i Azije, gostujući na umetničkim festivalima.

- Crtanje murala je i fizički i mentalno zahtevno - kaže Artez. - Jedan on najvećih izazova bio mi je oslikavanje murala na fasadi studentskog kompleksa u indijskom gradu Patna. Same dimenzije fasade (oko 250 kvadrata) nisu bile toliko zastrašujuće koliko činjenica da sam mural oslikavao na skeli od bambusa. Uz visoke temperature, ograničen rok i takvu skelu, bio je to mentalni izazov od osam dana. Rado ga se sećam, kao trenutka u kom sam prevazišao sebe.

MAŠTA Beogradski kontejner


Prvi mural velikih dimenzija oslikao je 2013, u Bukureštu, na fasadi Arhitektonskog fakulteta, u okviru skupa studenata arhitekture. Bio je to početak serije Find your way to fly ("Pronađi svoj način da letiš"), koja je 2015. krunisana izložbom. Oslikavanjem se bavi 15 godina i planira još pet-šest. Ne zna koliko je murala uradio, a poslednjih pet godina radi ih po 60 godišnje.

POVRATAK Murali partizanovaca bili su nedavno prekrečeni


Još jedan arhitekta poznat je po svojim intervencijama u javnom prostoru. Andrej Josifovski Pijanista, asistent na Arhitektonskom fakultetu, izašao je pre tri godine sa kistom i sprejom na ulicu, inspirisan Artezom. Danas iza njega stoji mnoštvo radova, od kojih su se neki našli u najnovijoj knjizi Bore Đorđevića, kao i međunarodni festival ulične umetnosti "Ranavej" ("Bežanija"), koji je ušao u treću godinu. Cilj mu je da na "Bežaniji" napravi "urban distrikt", poput Long Biča, Vinvuda ili Dubaija, i osnuje galeriju ulične umetnosti.


PROČITAJTE JOŠ
- Mural na dar

Na Kubi je radio mural Andrića i Hemingveja, oslikavao je fasade u Grčkoj, na Siciliji, Zanzibaru (školjkom)... Prvi njegov mural kojim je skrenuo pažnju na sebe bio je lik Novaka Đokovića dok se plezi ekipi Bi-Bi-Sija zbog izveštavanja o poplavama.

Svoja dela deli na dve grupe - na angažovana, na kojima su prikazane poznate ličnosti - poput Laneta Gutovića koji gleda u livadu, zamišljen nad sudbinom kulture - i ona koja imaju njegov lični pečat i cilj im je da okolini daju novi identitet. U toj grupi su "Ronilac" (otkupila ga "Idea"), "Plivač", "Ruka spasa", koju je slikar Vlada Veličković ocenio kao njegovo najozbiljnije delo.


Prva ekipa u Beogradu koja je počela da radi grafite okupila se u Bloku 45 pod imenom "Fantastik bojs". Ti radovi, kaže Aleksandar Đorđević, inspirišu Mišu, poznatog kao Jens, da 1988. uradi svoj prvi grafit i postane crtač sa najdužim "uličnim" stažom. Miša devedesetih godina boravi u Parizu, upoznaje se sa grafiti scenom i 1995. u srpskoj prestonici crta grafit "Stuf", često korišćen u spotovima tog vremena.

"Arhitektonska" rešenja na svakom koraku

STRANI UMETNICI

MNOGO stranih umetnika dolazi u Beograd da oslikava njegove zidove, a među najpoznatijima su Italijan Blu, Francuz Blek la Rat, koga zovu i ocem "stensila", i Španac Remed (Gijom Olbi), svi kao gosti Belefa. Ovaj poslednji autor je čuvenog murala "La Santa del Belgrado", u Karađorđevoj.



ISKRENO Ženski zatvor Požarevac

Mural je nastao kao rezultat njegove fascinacije činjenicom da je Beograd tokom istorije stalno rušen i nanovo građen. Poznat je i mural Rusa Miše Mosta, u Savamali, gde u moru jednoličnih likova "stoje" i Sveti Sava, Nikola Tesla, Miloš Obilić...
Ženski zatvor Požarevac

POČETAK U DVORIŠTU OŠ

PRVI "Grafiti džem", koji je okupio najbolje crtače, organizovan je 1999, u dvorištu OŠ "Kralj Petar Prvi". Na "Oktobarskom salonu" 2002. izložen je grafit nacrtan na limenoj ogradi gradilišta, a autor Demon obavešten je o tome samo dva dana pre izložbe. Poslednji veliki "Džem" održan je prošlog leta, u Požarevcu, kada se okupila velika ekipa crtača da oslika Kazneno-popravni zavod za žene.

HEROJI Mural u Takovskoj