Novosti u radnji egzotičnih ljubimaca: Zmije draže od informatike (FOTO)

U VETERNIKU, prigradskom naselju Novog Sada, nije retkost da stanovnici u dvorištu gaje kokoške, zečeve, pa čak i svinje. I njihov komšija, Momčilo Stajić, tridesetdvogodišnji informatičar, u dvorištu čuva životinje. Samo, njegovo "blago", mnogo se razlikuje od onog komšijskog. On gaji guštere, zmije, paukove...

Naš sagovornik vlasnik je najveće odgajivačnice egzotičnih kućnih ljubimaca u ovom delu Evrope, i u svakom trenutku ima nekoliko hiljada najrazličitijih jedinki paukova, škorpija, guštera i zmija. A sve je počelo tako što, još kao osnovac, otišao u Pariz, sa majkom i porodičnim prijateljima.

- Tada sam bio peti razred osnovne škole i već smo imali mnogo klasičnih kućnih ljubimaca - objašnjava Stajić, u namenski izgrađenom objektu površine gotovo 150 kvadratnih metara, sa zidiovima na koje su, od poda do plafona učvršćene police sa grejačima, a ceo prostor je u potpunosti prilagođen za držanje ovih neobičnih životinja. - Drugar sa kojim smo bili u Parizu je želeo da kupi guštera - varana, a kada smo došli u prodavnicu i ja sam majku uspeo da ubedim da i nama treba gušter. Kući sam se, tako, i ja vratio sa šnajderovim skinkom. Tako su se egzotični ljubimci uselili u moj život...

Pročitajte još - Sprečeno krijumčarenje četiri flaše napitka sa zmijom i škorpijom

Dok Stajić priča o tome kako je broj ljubimaca stalno rastao, sve dok nije prerastao okvire njegove sobe u višespratnici u naselju Liman, pogled i nehotično luta po policama sa terarijumima, naslaganima jedan do drugog i pedatno klasifikovanim, sa nalepnicama na kojima su podaci o hranjenju, parenju, starosti... Kako i ne bi, kada iz njih izviruju radoznali gušteri i zmije, a pojavljuju se škorpije, a i paukovi - tarantule, veliki gotovo kao pesnica.

- Posle skinka koji je živeo gotovo 10 godina, stigli su i prvi paukovi - kaže Stajić. - Želeo sam da se, preko kolege iz Mađarske kojeg sam jedva našao, u vreme kad skoro da nije bilo interneta, povežem sa raznim odgajivačima iz susednih zemalja. Iternet se, takođe, brzo razvijao, tako da je kontakt olakšan, pa je hobi prerastao u posao. Prvo sam ljubimce selio po raznim iznajmljenim prostorima, ubeđujući vlasnike kako ću u njihovim prostorijama držati cvrčke, i kako nije opasno da u njima držim i ostale moje ljubimce, kojih je bilo sve više...

Nedavno je, priča Stajić, usledila selidba u Veternik, izgradnja posebnog objekta, opremljenjnog upravo za držanje životinja. I firma "NS egzotiks" je počela ozbiljno da posluje.

- Sada i kolege iz Mađarske, koji su nam nekada bili uzor, od nas kupuju životinje - zadovoljan je Stajić.

- Ipak, računao sam, kod ulaganja u posao i širenja, da će Srbija brže postati član EU, jer bismo tada daleko lakše trgovali životinjama, a i razni skuplji primerci bi lakše nalazili kupce na bogatijim tržištima. Ovako, granice su nam ozbiljna barijera...

CENE

NEKADA je držanje ovih neobičnih kućnih ljubimaca bilo mnogo skuplje - navodi Stajić. - Sada se, bar kod nas, kompletan terarijum sa svom opremom i ljubimcem srednjeg cenovnog nivoa, bilo paukom, zmijom ili gušterom, može nabaviti za stotinak evra.

UDRUŽENjE

NADAM se da će uskoro u Srbiji biti osnovano udruženje terarista - kaže naš sagovornik. - Ako se udružimo, moći ćemo lakše da se izborimo za status, jer nas propisi za uzgajanje životinja, pa i njihov izvoz, za sada, najčešće ne poznaju. Vrsta koje mi, potpuno legalno gajimo jednostavno u njima nema...

RADNICI

OVAJ posao traži aktivnost od osam ujutru do osam uveče, a posebno su zahtevni mladi gušteri koje hranimo i po nekoliko puta na dan - kaže Stajić. - Upravo zbog toga, dragoceno mi je kada nađem dobrog radnika, koji se ne plaši ovih životinja, i kojiim je naklonjen. To je, međutim, dosta teško, tako da uz već uveliko upućenog radnika Marka Kopanju, koji mi je postao desna ruka, stalno tragam za novim radnicima...