PACIJENT Zoran Milićević (43), kome je pre 40 dana u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" ugrađeno prvo potpuno veštačko srce u ovom regionu, u četvrtak je pušten kući! Oseća se, kaže, odlično. Jedva čeka da se vrati svojoj porodici i da sutra u krugu najmilijih proslavi krsnu slavu, Svetog Jovana. Zahvat tima čudotvoraca iz ove bolnice spasao mu je život i "kupio" vreme dok ne dobije odgovarajući organ za transplantaciju.

Pročitajte još: Ugrađeno prvo potpuno veštačko srce

Sa izraženom slabošću srca, Zoranu je jedini spas, do ljudskog srca, bila ugradnja veštačkog. Njegova šansa, istovremeno je i izuzetan uspeh Instituta "Dedinje" i lekara koji su ovim zahvatom stigli u sam vrh svetskih ustanova koje se bave mehaničkom srčanom potporom. Zoran, koji je pre samo nekoliko nedelja bio vezan za postelju, danas već normalno stoji i šeta.

- Zahvalan sam lekarima ove bolnice što su mi spasli život i dali vreme da sačekam transplantaciju - kaže Milićević. - Imao sam poverenja i osećao sam da, ako mi ovde ne mogu pomoći, neće nigde na svetu. Sada se vraćam normalnim aktivnostima, već se osećam dobro, a svakoga dana će biti sve bolje. Dok ne bude stigao odgovarajući organ, nosiću stalno u torbi ovaj uređaj, koji pomaže da moje veštačko srce radi. Torba je teška oko šest kilograma i to je tehnologija koja mi u ovom trenuku omoguća da živim.

Pročitajte još: Značajan napredak Srbije u oblasti transplantacije organa


MEHANIČKO SRCE JOŠ pedesetih godina je započet poduhvat kreiranja veštačkog srca. U početku, uz njega, pacijent je mogao samo da leži, a ovo koje smo ugradili Zoranu najsavremenija je tehnologija - kaže dr Borović. - Ovo mehaničko srce slične je veličine kao prirodno, napaja se baterijama. Ima i levu i desnu pretkomoru i komore, zaliske i graftove. Omogućava potpunu cirkulaciju krvi i snabdevanje svih vitalnih organa. Pacijent kome je ugrađeno veštačko srce već šest godina živi s njim, ali se nadamo da će Milićević svoje humano, dočekati ranije.

Milićević se zahvalio i profesoru dr Milovanu Bojiću, direktoru Instituta, timu lekara koji su stajali iza ovog poduhvata - kardiohirurzima profesoru dr Aleksandru Nikoliću i dr Saši Boroviću, anesteziologu dr Siniši Jagodiću, kao i hirurzima koji su bili u timu pre i tokom operacije i medicinskim sestrama, koje su, kaže, sve vreme vodile požrtvovanu brigu o njemu.

Uz Milićevića je tokom prehodnih mesec i po svakodnevno bila njegova supruga Nataša, koja mu je, kaže, ulivala najviše snage i podrške. Ni u četvrtak se nije odvajala od svog supruga koji se konačno vraća kući.

- Ovaj je zahvat olimpijska medalja u kardiohirurhiji - kaže prof. Nikolić. - U pitanju je jedna od najsloženijih operacija u ovoj oblasti, a trajala je oko šest sati. Najvažnije je da iza ovog poduhvata stoji timski rad, a dokazalo smo da imamo ekipu koja spremno čeka nove zadatke.

Direktor "Dedinja", profesor dr Milutin Bojić, presrećan što je ovaj revolucionarni zahvat urađen nepuna dva i po meseca po njegovom povratku na čelo ove ustanove, poručio je da se do prvog februara, na sreću pacijenata, spremaju još dve nove metode u ovoj bolnici.

Uz Zorana je stalno bila njegova supruga Nataša

- Prva ovakva operacija u ovom regionu koji obuhvata Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru, urađena je na našem institutu - kaže dr Bojić. - Ovo je ogroman iskorak naše kardiohirurgije, kojim obeležavamo 40 godina postojanja Instituta, a to je bio jedini način da Milićević dočeka transplantaciju. Smestio nas je na listu najeminentnijih svetskih centara, a Srbiju uključio u zvaničnu prezentaciju svetskog proizvođača mehaničkog srca "Sunkardija".

LISTA ČEKANjA

- Ovaj institut je rodonačelnik programa transplantacije na našim prostorima, a pacijent kojem je ovde pre 20 godina presađeno srce, sprema se za ženidbu - kaže dr Bojić. - Ugradnja veštačkog srca put je do novih transplantacija, za koje smo spremni, čim dobijemo organe. Još 30 pacijenata na ovom odeljenju čeka transplantaciju. Imamo tim spreman da radi presađivanja, samo još nismo zvanično na jedinstvenoj listi Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Ne želimo da zbog sujete ili loše administracije neki ljudi izgube svoju šansu za život.