VLASOTINČANIN GLEDAO SMRTI U OČI, PA POSTAO DONOR ORGANA: Da mogu, dao bih i srce!

VLASOTINČANIN Slobodan Pešić imao je dva infarkta i ozbiljnu operaciju na otvorenom srcu u Sremskoj Kamenici 28. januara 1996. godine i ima ugrađena dva bajpasa. Možda je baš zbog svega toga što je prošao postao čovek s velikim srcem, jer se odlučio da potpiše donorsku karticu i daruje bilo koji svoj drugi organ. U Kliničkom centru u Nišu dobrovoljno se, uz saglasnost svoje porodice, obavezao na ovaj izuzetno human čin, i od tada je posebno ponosan na svoju donorsku karticu.

- Nadležna zdravstvena komisija me je 2003. godine proglasila invalidom rada, pa je sada mesečni iznos moje penzije 13.000 dinara. Posle operacije srca ostao sam bez posla u Zemljoradničkoj zadruzi "Lopušnja", sa sedištem u Vlasotincu, a ista sudbina zadesila je i moju suprugu. Bio je to naš hod po mukama. Radio sam tada, što se kaže, sve i svašta, u borbi za opstanak, bez radnog staža i zdravstvenog osiguranja. Nisam se predavao nijednog trenutka, shvatajući da život nikoga ne štedi i da je to realnost - prenosi nam svoje životne muke odvažni Vlasotinčanin.

PROČITAJTE I:Za godinu - samo 18 donora organa!

Više puta je, kaže, u životu bio bolestan. Nažalost, tokom boravka u bolnicama gledao je kako mladi ljudi umiru jer nije bilo nikog ko bi mogao da im pomogne.

- To me je silno motivisalo da kao čovek pomognem nekom unesrećenom - kaže Pešić. - Moj vapaj, moja molba za sve humane ljude je: učini to, hrišćanski je, pomozi čoveku. Srećan sam i ponosan, kao čovek sa svojih 65 godina, što će neki od mojih organa produžiti nekome život za više godina, iako ja to neću doživeti. Da mogu, dao bih i srce.

Smatra i da bi država trebalo više da se uključi u animiranje doniranja organa.

- Mi koji doniramo svoje organe ne tražimo ništa. To su naše odluke, to su naša lična osećanja prema svom telu, svojoj porodici, a naročito prema onima koji iščekuju da im neko pomogne. Država bi mogla donorima da dozvoli u zdravstvenim ustanovama neke preglede, da oni ne moraju da čekaju mesecima na njih. Ima tu mnogo toga što bi mogla država da učini, samo ako želi - zaključuje Pešić.

BOGATSTVO JE U DARIVANjU

- Kasno je kopati bunar kad vas je već spopala žeđ, i zato učinite nešto što je za vas malo a što je za drugog biti veliko i dragoceno, jer donori organa su najbogatiji ljudi na svetu - poručuje Pešić potencijalnim donorima.