Kome treba prazna Topola

ŠTA je pravednije i bolje, dostojnije našeg divljenja: rušenje ili građenje? Ko je u pravu: onaj koji gradi, ili onaj koji razgrađuje. To je nemoguće presuditi, ili na brzinu kazati. Građenje i rušenje su dva lica naše ljudske sudbine. Dva oprečna vida - iste nužnosti.

Sa ovom, davnom Andrićevom dilemom, uputili smo se u Topolu da na licu mesta pokušamo da izvagamo: ko je u pravu - Regionalni kragujevački zavod za zaštitu spomenika kulture u čijoj je nadležnosti očuvanje ambijentalne celine Karađorđevog grada, ili lokalna samouprava, na čiji račun pljušte optužbe za "nelegalne radove koji narušavaju tradicionalno jezgro istorijskog ambijenta".

Alarm je upaljen, zazvonio i do Ministarstva kulture, konkretno u kancelariji pomoćnice prvog čoveka Ministarstva, Aleksandre Fulgosi, upravo smenjene pred ovu Novu godinu.

Zašto se ovih dana upalio taj alarm, koji zvoni na sva zvona da su "divlji osvojili Karađorđev grad", pokazaće vreme. Ko je i zašto, upravo sada, pritisnuo "crveni taster?"

PROČITAJTE JOŠ: Globalno zagrevanje - suše prete četvrtini kopna na planeti

Zbunio se direktor Zavoda u Kragujevcu, arheolog Marko Grković, kada smo mu postavili pitanje: zašto su optužbe sa adrese Zavoda, kojim rukovodi već četiri godine, a koje je lično potpisao, "potkovane" snimcima nelegalne gradnje u Topoli, načinjenim pre dvanaest godina?! Mada, ruku na srce, ima, među ovim snimcima, i onih od pre - godinu manje, ali vrlo malo i iz protekle - 2017.

- Žao mi je... citiran sam, mada nisam govorio. Otkud mediji da natrče na moju saradnicu Marijanu Bec, ona je zadužena za Topolu, a, ona s njima tamo ima neke nerazmršene račune, godinama. Ona je na zahtev Aleksandre Fulgosi i uputila izveštaj Ministarstvu - u dahu je izgovorio Grković. - Ja nisam ni imao uvid o to što je ona uputila medijima, jednostavno, kod nas nema cenzure, svaki naš saradnik ima pravo da svoje nalaze publikuje.

Ono što je "publikovano" podiglo je bunu u opštini Topola. Nije, doduše, kao Karađorđeva, ali predsednik Skupštine opštine Dragan Jovanović pozeleneo je od ovih "udaraca u pleksus".

Provodi nas Topolom, detaljno iz tačke u tačku optužbi Zavoda iz Kragujevca. I, svaku demantuje ne pristajući da se varošici, koja teži da u spoju tradicionalnog i modernog postane barem deo centra šumadijskog turizma. Posebno ga je, kaže, pogodilo što je Topola otvorila vrata "divljačkim osvajačima Karađorđevog grada".

- Vidite ovo - pokazuje nam Jovanović na gotovo urušene čatmare iz ko zna kog doba, između novog Vizitorskog centra, polazne turističke tačke, a čije je podizanje podržalo Ministarstvo trgovine i komunikacija i koji, po stilu gradnje, sasvim podseća na davna neimarska dela.

Baš je ljut Jovanović. Sve bi u trenutku i da kaže i da pokaže:

- Ove čatmare, eto, mi nemamo pravo ni da uklonimo. Zar neko, kad dođe u Topolu, treba da je pamti po čatmarama. Dobro! Na upozorenje Zavoda da su ambijentalna celina više puta sam odgovorio: zašto ne uložite vi novac i popravite ih. Ako vi nećete, nema tog zakona koji može da nam zabrani da uklonimo ovo ruglo... Evo, ovo je han kneza Aleksandra Karađorđevića. Njega smatraju nelegalnim. Ne možete ni da zamislite koliko sam tragao po arhivama kako bih našao fotografiju na kojoj se vidi kako je izgledao, i po tom istorijskom zapisu smo ga obnovili. I ponosni smo.

Dragan Jovanović

Jovanović objašnjava da je Topolu ukopala odluka Koštuničine vlade iz 2006. godine.

- Prema toj odluci, gotovo cela Topola treba da bude zaštićena kao spomenik kulture - nastavlja Jovanović. - Bože me sačuvaj! To znači da ovde treba sve da stane. Da se ne živi. A narod mora da živi, ljudi moji. Ali ta odluka je još na snazi. I, šta treba? To znači da mladi ljudi pakuju kofere. Topola nikad nije bila industrijska zona, već zelena zona turizma, berbe, vina i lepih uspomena na tradiciju. Zašto se ta odluka ne menja? I, zašto se u toj nakaradi love neki nenamireni računi. Od mene se traži, narod traži, da ovde, uz sve poštovanje tradicije naših slavnih predaka, stvorim uslove za život. Kome je potreban prazan grad?

PROČITAJTE JOŠ: Masovno u kafane početkom 20. veka

Sudaraju se optužbe Zavoda za zaštitu kulture Kragujevca i ove, u slikama, sa lica mesta. Sa ove pozicije, ovde mora da se prizna racionalno promišljanje lokalnog rukovodstva, optuženog čak i za to što je u staru Karađorđevu crkvu uvelo podno grejanje.

- Nama je važno da u ovu riznicu na otvorenom ne dođu ljudi na dva-tri sata, koliko je potrebno da obiđu Karađorđevu crkvu i mauzolej - kaže Jovanović. - Mi želimo da ostanu barem koji dan. Obostrana je korist. Za njih i za našu varoš.

BILO BI DRUGAČIJE

U TRAGANjU za odogovorom ko je u pravu: lokalna samouprava ili regionalci iz Kragujevca, potražili smo i mišljenje nadležnih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Iz ove institucije su nam odgovorili da do ovih javnih razmirica ne bi ni došlo da je kragujevački zavod, matičnoj kući u Beogradu, na više molbi, odgovorio ažuriranom dokumentacijom, kako bi se prekategorisala namena kulturnog dobra u Topoli, koju je odluka vlasti iz 2006. zatočila i zarobila.

NE POŠTUJE NI SOPSTVENE ODLUKE

ZAVOD za zaštitu spomenika u Kragujevcu ne poštuje ni sopstvene odluke, pa sada lokalnoj samoupravi ispostavlja prijave, pritužbe i optužbe, čak i na rešenja u kojima se daje saglasnost za izgradnju privatnog objekta porodice Marković, koja na svojoj parceli ima čak i zavetnu crkvu i deo groblja - dokumentuju nam ovo u Topoli. - A dozvola za gradnju data je čak 1995, uredno zavedena u arhivi, a saglasnost Zavoda izdata je februara 1992. godine.