Dug detinjstvu i zavičaju

Sanjao sam, jednom davno, ovaj san... Ja, dete iz Postenja kod Novog Pazara, iz puke sirotinje putujem u srećnije detinjstvo. Na tom putu pomogli su mi mnogi dobri ljudi da se uhvatim za oblak i poletim. San se, ne naravno u takvoj snohvatici, i ostvario. Ali me je i obavezao da ne zaboravim put koji sam, u stvarnosti, prošao. Ljudi koji su mi pomogli i odužim se. I detinjstvu i zavičaju.

Pročitajte još - Baklja ljudskosti

Tako govori Rodoljub Nićiforović iz Pariza koji u red plemenitih upisuje 5.960 stipendija srednjoškolcima i studentima iz Srbije, a ponajviše je onih iz njegove zavičajne Stare Raške, čije je školovanje pomogao. Ne samo on, već i njegova supruga Šantal, njihovi francuski prijatelji i poznanici koje je Rodoljub pokrenuo u ovoj lepoj priči.

Pročitajte još - Odužio se Srbiji sa 5.960 stipendija

Priča je nastala u vreme NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, u najtežim danima Rodoljubovog naroda. On se iz pariske udobnosti, ali i nespokoja pošto nije uspeo da se odupre osudama srpskog roda kome pripada, uputio u Srbiju. Bio je zapanjen razorenim Beogradom, užasnut sudbinama ljudi koji su izgubili decu, roditelje, braću, prijatelje.

- Po povratku u Pariz supruga i ja smo na svoj način rešili da pomognemo - priseća se Nićiforović.- Opredelili smo se da pomognemo talentovanoj deci: srednjoškolcima i studentima iz porodica sa slabijim materijalnim primanjima... Danas sam srećan čovek. Pomislim, ponekad, nema srećnijeg od mene kad čujem da su ova deca uspela, da im je naša pomoć pomogla na putu koji su sebi zacrtali. Srećan sam kad stigne pismo od njih, kao što je nedavno stiglo od Ivane i Nevene Jolović. Njih dve su najbolji studenti ekonomije na novopazarskom državnom univerzitetu. Javile su mi da upisuju master. Radostan sam kad se javi prof. dr Milica Petrović, najmlađi doktor nauka na katedri industrijskog mašinstva Beogradskog univerziteta. Kad mi poruče Selma i Ahmo Redžović: sestra lekar, brat dobio specijalizaciju... Kad mi ispričaju da Nikola Terzić, virtuoz na harmonici, osvaja evropske nagrade... Kad sestra, koja je izgubila brata pod bombama, uspešno završi medicinu... Kako da ne budem srećan. Oni su “za naše malo” vratili veliko poverenje.

SAMO JEDNA ŽELjA NA UMU

Rodoljub Nićiforović nedavno je svu svoju imovinu, pokretnu i nepokretnu, uz saglasnost supruge Šantal, založio da se plemenitost produži i onda kada se on upiše među nebeske dobrotvore. Iz fonda Zadužbine, svakog oktobra, on nagrađuje i talentovane mlade ljude, ali i institucije koje pomažu da lepo lice Srbije bude još lepše.

- Zadužbina mi je odavno bila želja - kaže Nićiforović. - Više želja, kako bi se učilo na toj lekciji, onoj, kakvu sam ja poneo od roditelja... Kud god odeš, sine, gradi sebi kuću dobrote.