U DELIMA dr Branka Peruničića, čitav je vek Srbije. Ljudi i gradovi. Porodična stabla. Običaji. Katastarske knjige. Kosovski metoh. Svedočenje o jugu Srbije. Zulumi Arnauta, aga i begova, nekad, kao i sad. Stradanja srpskog kosmetskog stanovništva. Veliko delo u kome je razdoblje od 1815. do 1915. godine.

Ovih dana, kada se obeležava četvrt veka od odlaska velikana srpske istoriografije, čoveka koji je celog sebe ugradio u stogodišnje trajanje nekadašnje Srbije, spajajući joj istoriju i prostore - više od 30 srpskih gradova čije monografije potpisuje, podsetiće na dr Peruničića.

KRALjEVO, Valjevo, Smederevo... Beograd, Jagodina, Aleksinac, Kruševac, Požarevac... Čačak, Gornji Milanovac, Smederevska Palanka... U njegovim delima žive život od varoškog jezgra do najudaljenijeg sokaka.

- Kada bi se sva njegova dela na jednom mestu objavila, među koricama bi bilo više desetina hiljada stranica - kaže, za "Novosti", književnik i publicista Zorica Peruničić, ćerka dr Branka. - A kada bi me pitali kako bih naslovila njegova dela, odabrala bih, možda, "Ljudi i gradovi u ljubavi i nezaboravu".

Zorica Peruničić je u susret 25-godišnjici odlaska oca sa životne i naučne scene krenula sa onim, kako kaže, čime bi se dr Branko ponosio. Objavila je, nedavno, roman "Filantrop", baš kako bi pristajalo velikanu srpske istoriografije koji je voleo. U ovom romanu prepliću se prošlost i sadašnjost. Sudbine ljudi koji vole, međusobno se poštuju. Bore se protiv gramzivosti, beščašća, koji čuvaju uspomene na lepotu ljudskog lica i vedrog neba.

- TAKAV je bio moj otac, istinski filantrop - kaže Zorica Peruničić. - Posvećen poslu, poslu s ljubavlju, ali posebno ljudima.

NEUMORNI TRAGAČ ISTORIČARI i istoriografi ne zaboravljaju kapitalno delo dr Peruničića. Saglasni su da je ovaj neumorni tragač učinio ono što nije bila kadra da učini nijedna čitava institucija. Upravo tako je povodom jedne godišnjice od odlaska velikana srpske istoriografije kazao dr Slavenko Terzić.

Ona je u svoj roman, govoreći o ovovremenom, upisala zapravo očeve poruke: Ne otimajmo od drugih... Zlo ne sme da nadvlada lozu, jer, sila mračna u čoveku povlači i njega ka ponoru...

U jednom segmentu romana ona prenosi očeve reči: Na nečoveka, gramzivog i pohlepnog se, kad-tad, niko neće osvrnuti. A, ako nikad, to će se dogoditi kad umre, kad mu na opelo niko ne dođe.

- Životni moto mog oca je bio: I kad se rastajete sa životom, ne žalite, ako iza vas ostane nešto za pokolenja. Ja ostavljam ove udžbenike, samo neko treba da ih otvori i nauči - podseća Zorica Peruničić. - Nama, njegovoj porodici, poručio je: Budite složni, budite vredni, i neka vas po tome pamte.

ĆERKA dr Branka Peruničića je u svoj roman ukomponovala, "sasvim namenski", dosad neobjavljena konzulska pisma iz Prištine koja je Branislav Nušić pisao vladi u Beogradu o zulumima tamošnjeg albanskog stanovništva prema srpskom življu. Ova pisma njen otac nije stigao da objavi, uprkos obimnom delu koje je posvetio istraživanju Kosova i Metohije iz perioda Kraljevine Srbije.

- Moj dug je bio da se, u kontekstu aktuelnih događaja u našoj južnoj pokrajini, osvetli i deo tog vremena - kaže Zorica Peruničić. - To je dug, a smatram i paralela koja ima poruku. Poruku koju svaka generacija Srba treba da memoriše u svojoj svesti.


KNjIŽEVNO BLAGO POD BOMBAMA

MEĐU koricama istraživačkog dela dr Branka Peruničića je više od 2.000 stranica - svedočanstvo o srpskom književnom blagu koje je stradalo pod bombama 1941. godine. Reč je o vrednim dokumentima koja je posedovala Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu. Ćerka dr Peruničića kaže da je njen otac bio posebno istrajan da popiše šta je sve uništeno u tom bombardovanju.