Amerima se od petorice Rusa u Nišu priviđa leglo špijuna

ZAGOVORNICI teze da se u Nišu nalazi ruski špijunski centar bili bi u prvi mah razočarani kada bi zavirili u naše odaje. Međutim, vrednosti ovog centra ne kriju se u nekom scenariju za novi film o Džejmsu Bondu, već u njegovoj stvarnoj misiji - a to je pomoć u spasavanju ljudskih života.

Ovako, za "Novosti" govori, direktor Bojan Glamočlija, ukazujući da je jedino tačno to da Niš nije slučajno izabran - a za to se ne mogu "okriviti" Rusi, već "oni koji su ovaj kraj 1999. godine zasuli kasetnim bombama". Upravo su, govori nam naš domaćin, demineri i njihova humana misija bili preteča saradnje Srbije i Rusije, koja je 2012. godine "krunisana" osnivanjem Rusko-srpskog humanitarnog centra.

Od osnivanja, Centar je trn u oku Zapadu, i praktično je na stalnoj "klackalici" - hoće li biti ukinut. Oni koji njime rukovode ne razmišljaju previše o tome, naprotiv, puni su planova kako da on ostane baza za obuku vrhunskih spasilaca i edukaciju stanovništva.

- Bila bi velika šteta ugasiti ovaj centar, jer niko ne bi imao koristi od toga - govori nam Glamočlija, dok nam s ponosom pokazuje kancelarije, učionice, magacin pun opreme za spasavanje u vanrednim situacijama i teren za obuku spasilaca. - Demineri su "čistili" teren oko aerodroma od kasetnih bombi još od 2007. godine. Deset godina kasnije imamo bazu za delovanje u svim mogućim vanrednim situacijama. Ovaj objekat nije građen za naše potrebe, tu je bilo sedište preduzeća "Pakom", koje je otišlo u stečaj, pa je MUP kupio čitav objekat. Sa kolegom, kodirektorom Viktorom Guljevičem, ima nas dvadesetak. Ukupno je u Centru petoro Rusa, jer su, pored Guljeviča, tu i četvorica spasilaca. Međutim, vrednost ovog centra je u tome što u svakom trenutku i u najkraćem roku može da pruži pomoć našem sektoru za vanredne situacije.

VELIKI deo opreme se, inače, ne nalazi u samom Centru, već je podeljen vatrogasnim stanicama širom Srbije. Poslednja donacija su četiri robota za gašenje požara, koji su "vatreno krštenje" imali kada se zapalila "Namenska" u Kragujevcu, gde je bilo nemoguće poslati vatrogasce da se bore sa buktinjom i dinamitom.

VEŽBA Obuka je sastavni deo radnog dana u centru

A u samom Centru - agregati, lampe, pumpe, džinovske mobilne bušilice za razbijanje betona u slučaju zemljotresa, čamci, živopisni poljski kreveti "nadežda".

- Naša vrata otvorena su za sve one koji žele saradnju. Svake nedelje imamo u poseti neku stranu delegaciju spasilaca, jer organizujemo odlične obuke za spasioce. Posećuju nas studenti, izviđači, novinari..., i do sada nikome nismo odbili gostoprimstvo - govori naš domaćin, koji je pre dva meseca dobio novog saradnika kodirektora Viktora Guljeviča.

Ovaj Rus, poreklom iz Sibira, kaže da uporno ponavljaju da se ovde ne bave špijunažom.

- Mnogi tvrde da možemo da se bavimo špijunažom. Pa, kakav je to argument? To je neozbiljno i uopšte više ne zaslužuje da se time bavimo - kategoričan je Guljevič, koji već dve decenije radi za rusko Ministarstvo za vanredne situacije. - Osnovno načelo našeg ministarstva je "Sprečiti - znači biti spasen", i mi se trudimo da tako deluje i ovaj centar. Bivša Jugoslavija je imala odličan sistem civilne odbrane, a nešto slično postoji i u Rusiji. Mi treba da razmenjujemo iskustva i znanje sa celim svetom, jer je naš zadatak da spasavamo ljudske živote a ne da se bavimo politikom - kategoričan je Guljevič.

SPREMAN je, otkriva nam, i da ugosti američke generale, ali uz jedan uslov:

- Može se piti srpska rakija ili votka, a viski - "njet".

Na pitanje da li je možda problem naziv Centra, on odgovara kontrapitanjem: - Da li bio manji problem da se zove sibirsko-srpski humanitarni centar?

Centar, inače, koristi meteorološke i satelitske podatke koji su dostupni i drugima, ali nam Dmitrij Lisenko iz Odeljenja za upravljanje u kriznim situacijama kaže i da imaju "model" koji najpribližnije daje uvid u situaciju.

- Sve što može biti sumnjivo prosleđujemo srpskom sektoru za vanredne situacije. U svakom trenutku znamo gde su požari, da li prete poplave i koje mogu biti razmere neke katastrofe - kaže Lisenko, dodajući i da Srbija, pored Rusije, jedina ima mogućnosti da koristi ove podatke.

SPASIOCI Priprema najvažniji deo obuke

OBUKA NA PRVOM MESTU

NIŠKI centar je bio model za osnivanje sličnog u Jermeniji, gde se takođe obučavaju spasioci. Aleksej Sokolov je spasavao živote širom sveta, a u Nišu je drugi put.

- Jednako treba vrednovati angažovanje spasioca na terenu i onog koji radi obuku novih kolega. Ovaj centar daje mogućnost da se vatrogasci upoznaju s realnim rizikom u kontrolisanim uslovima, pa će im biti lakše da reaguju u stvarnosti - kaže Aleksej.

POMOĆ Poljski krveti "nadežda" spremni za transport

LjUBIMAC PAS ALFI

ČLAN ekipe Centra u Nišu je i pas Alpa, koji je ovde stigla kao poklon, i to od spasilaca Sektora za vanredne situacije MUP Srbije. Alpa je obučena da pronalazi ljude u ruševinama, a od prvog dana je ljubimac i osoblja i posetilaca.