Lesić, Rudolf, Tonković, Veber, Bugarin, Lesković... Sve to su pseudonimi na koje je Miodrag Mija Nikolić nailazio u decenijama posle Drugog svetskog rata tragajući za biografskim podacima svog oca Blagoja. Učesnik Oktobarske revolucije pod imenom Ivan Lavrentijevič Ivanov i jedan od najzaslužnijih pojedinaca za osvajanje Zimskog dvorca, veći deo svog života proveo je u zatvorima i konspiraciji, pa je pokojni Miodrag imao težak zadatak tragajući za istinom koja je skrivana iza lažnih imena i zatvorenih arhiva.

Blagoje Nikolić je čovek koji je istovremeno bio član komunističkih partija Rusije, Ukrajine, Bugarske i Jugoslavije. Govorio je nemački, bugarski i mađarski jezik. Pretpostavlja se da je učestvovao i u pripremi Mađarske revolucije. Bio je član CK KPJ, delegat Druge zemaljske konferencije KPJ u Beču i Četvtog kongresa KPJ u Drezdenu. Lično je učestvovao u organizaciji prihvata bugarskih emigranata u Nišu nakon ustanka u toj zemlji i bio glavna veza jugoslovenskih i bugarskih komunista. Lažnim pasošima je sa Mustafom Golubićem, šefom vojne obaveštajne službe SSSR-a za Balkan, iz francuskih logora izvlačio drugove nakon propasti Španske republike.

Blagoje je radničkom pokretu u Leskovcu pristupio 1910. godine, kao petnaestogodišnjak. U rodnom gradu je držao stolarsku radnju koja je bila paravan za njegovo ilegalno delovanje na obnovi KPJ po povratku iz Rusije, gde je bio četiri godine. Tada je prvi put uhapšen.

NARODNI HEROJ IAKO mnogi u Leskovcu i danas veruju da je Nikolić proglašen narodnim herojem, to se, zapravo, nikada nije desilo. Dva takva predloga nisu prihvaćena, a Miodrag u svojim zapisima ističe da je formalno proglašenje odbio Tito. Leskovčani su mu se odužili spomen-bistom, a njegovim imenom nazvana je i ulica u kojoj je rođen.

- Baka mi je govorila da je računala da je sa Blagojem u braku provela samo devet godina, jer on ili nije bio tu ili je bio u "apsu". Moj otac Miodrag je nakon rata ispitivao građu i arhive, od Ljubljane, Zagreba i Beograda, preko Sofije do Rusije. U Moskvi je bio dva puta i tamo mu je uručen i orden kao potomku učesnika Oktobarske revolucije. Kada je slučajno na ulici u Nišu od nekog prijatelja saznao kako može da dođe do podataka gde je Blagoje poginuo, organizovali smo porodični ručak, a sutradan je sa našom majkom otišao da obiđe mesto njegovog stradanja - pričaju Blagojevi unuci Nada Stanojević i Strahinja Nikolić.

Kuća Nikolića bila je stecište poznatih jugoslovenskih komunista. Od Radeta Končara, Đure Đakovića i Ratka Pavlovića do Mustafe Golubića. Ovaj čuveni "crnorukac" i general sovjetske obaveštajne službe je u više navrata boravio u Leskovcu. On se ovim gradom slobodno kretao pod ilegalnim imenom Milorad Nikolić, a Leskovčani su ga zvali Milorad Bosanac. Dodelili su mu i nadimak Svetski Putnik i Nemere, koje je dobio po odgovorima: "Ne mere to tako". Golubić je stanovao u kući Blagojeve tašte, a jedno vreme je držao i radionicu za izradu obuće sa oko 50 zaposlenih. Obuću je prodavao u zemlji i u Grčkoj, gde je iz Leskovca često putovao. Bio je aktivan u leskovačkom sindikatu i KUD "Abrašević". Ovaj podatak, kažu, ne treba nikog da iznenadi, jer je poznato da je Leskovac bio vojnoobaveštajni punkt SSSR-a. Blagoje je, tako, sa Golubićem baš u Leskovcu, koji je imao razvijenu grafičku industriju, falsifikovao više od 200 jugoslovenskih pasoša namenjenih španskim borcima. U rodnom gradu Blagoje je organizovao štrajkove, proteste, demonstracije gladnih i druge akcije, a bio je i kandidat na poslaničkim izborima maja 1935. godine, ispred Stranke radnog naroda. Kada je lista overena, Blagoje je ponovo uhapšen.

Orden koji je sin Blagoja Nikolića dobio povodom 80 godina od Oktobarske revolucije

- Blagoje je u ratu izgubio nogu, pa je u centralnoj partizanskoj bolnici u Ataševcu, na planini Klekovači, između Bosanskog Petrovca i Drvara, posle oporavka brinuo o bezbednosti i snabdevanju bolnice. Danonoćno je u radionici pravio štake, udlage i druga pomagala za ranjene borce, a mnogi su pričali i pisali da ga se sećaju kao gromovitog i neizmerno upečatljivog govornika. Kažu da su njegova predavanja iz raznih oblasti društvenih, političkih i revolucionarnih nauka bila nezaboravna - ističu naši sagovornici.

Blagoje je izgubio život na Sutjesci, pa su mnogi detalji o njegovom odnosu sa rukovodstvom KPJ ostali nepoznati. Njegov sin je došao do saznanja da je Blagoje bio u sukobu sa Josipom Brozom Titom i da je zbog toga smenjen sa čela leskovačkih komunista neposredno pred početak rata.

Sindikalna karta


JUBILEJ

STO godina od Oktobarske revolucije Leskovčani su obeležili sećanjem na Blagoja Nikolića. Ovdašnji odbor Pokreta socijalista, uz pomoć SUBNOR i Narodnog muzeja, organizovao je tribinu i izložbu fotografija, kao i Nikolićevih ličnih stvari.

Strahinja Nikolić i Nada Stanojević, unuci Blagoja Nikolića

SLEPI PUTNIK

BLAGOJE Nikolić je u Rusiju stigao iz Bugarske. Pred Oktobarsku revoluciju u Varni se ukrcao na brod kao slepi putnik, sakriven među nekim buradima. Radio je u fabrici "Stari Peravjanin", od čijih radnika je formiran odred Crvene garde, a predvodio ga je upravo Nikolić. Kada je u Zimski dvorac sa svojom grupom ušao Danilo Srdić, Srbin iz Like, u njemu je zatekao crvenogardejce.

Crvenogardejski odred