Kolač prinosimo svecu, od njega se ne bacaju čak ni mrvice

OBRED obeležavanja krsne slave u Srba nezamisliv je bez simbola žrtve blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Isusa Hrista - slavskog kolača. Krstoobrazno lomljenje kolača simboliše Isusovo stradanje, a prelivanje crnim vinom znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od grehova.

Slavski kolač mesi se od pšeničnog brašna sa kvascem, malo soli i osveštanom vodicom, kojom je običaj da sveštenik nekoliko dana pre slave osvešta kuću domaćina. Okruglog je oblika i ispečen sa ukrasima na gornjoj korici u obliku krsta između čijih krakova se pečatom utiskuju slova IS-HS-NI-KA, što na grčkom znači Isus Hristos pobeđuje. Na kraju, osim uobičajenih šara, kolač se zakiti i grančicom bosiljka.

Običaji nalažu da se kolač mesi dan pred slavu ili kako je to običaj u Vojvodini, na dan slave u ranim jutarnjim satima. Slavski kolač predstavlja naš nasušni hleb, koji smo od Boga dobili i koji mu prinosimo na žrtvu, u slavu i čast našeg svetitelja. Takođe, kolač predstavlja samog Isusa Hrista, koji je Hleb života.

U nekim delovima Srbije, kolač se na dan slave nosi u mesnu crkvu na osveštanje. U manjim mestima u Srbiji sveštenik dolazi u kuću domaćina, gde reže kolač, preliva ga vinom i zajedno sa ukućanima, na čelu koji je domaćin, okreće slavski kolač na četiri dela i peva crkvene pesme. Po završetku, sveštenik lomi kolač sa domaćinom i pritom mu kaže: "Hristos je među nama!", a domaćin odgovara: "I jeste, i biće!" I tako tri puta.

Slavski kolač, kako običaji nalažu, nikada se ne baca. Ukućani i gosti lome ga i dele između sebe, a ukoliko ipak preostane neko parče ono se daje životinjama u okviru domaćinstva. Ukoliko se kolač lomi izvan stola, običaj u Srba je da se ispod stavlja krpa, kako bi se pokupile sve mrve od kolača, da ne bi pale na pod i gazile se nogama, jer je to veliki greh.