Fabrike radnicima zemlja seljacima!

ULAZAK Lenjina i grupe od 32 ruska politička emigranta u specijalni plombirani vagon, kojim će marta 1917, uz posebno odobrenje nemačkih vlasti, iz Švajcarske preći teritoriju ratnog neprijatelja njihove zemlje, nezvanični je početak druge po redu revolucije, koja će za svega osam meseci pogoditi Rusiju. Povratak vođe u, ratom i sukobima, razorenu zemlju, s neefikasnom Privremenom vladom, okupiće rasute boljševike i definisaće politiku čiji je cilj preuzimanje vlasti u zemlji.

Februarskom revolucijom narod je dobio slobodu, ali nije znao šta sa njom da radi. Zemljom su vladali haos, bezvlašće i glad. Ovo stanje američki novinar Džon Rid video je kao prelaznu fazu, do višeg i krajnjeg cilja.

"Grčila se u mukama ogromna Rusija, rađajući novi svet", zapisao je Rid.

A put do pravednijeg društva vodio je preko stepeništa Zimskog dvorca u Petrogradu, gde je bilo sedište Privremene vlade Aleksandra Kerenskog. Ovim stubištem, svega pola godine kasnije, poleteće masa naoružanih radnika i seljaka u konačni obračun sa ostacima starog sistema.

U Rusiji je za svega nekoliko meseci 1917. godine bilo toliko događaja da bi teško stali i u 20 prosečnih, mirnijih godina. Februarski revolucionari prvo razočaranje doživeli su već u aprilu, kada je šef diplomatije Privremene Vlade Pavel Miljukov napisao notu ratnim saveznicima, u kojoj je stajalo da Rusija zadržava sve preuzete obaveze i da će voditi rat do pobede. Nova kriza nastupila je u julu, kada su se mornari, vojnici i boljševici prvi put otvoreno sukobili s Privremenom vladom.

PROČITAJTE JOŠ - SUSRET SA ISTORIJOM: Izbeglice u Srbiju donele carsku Rusiju

"Sva vlast sovjetima!", glasila je parola koja je nagoveštavala buduće događaje.

Kerenski, koji je veštim igrama prigrabio svu vlaste, boljševike je proglasio nemačkim špijunima i stavio ih van zakona. Svega tri meseca od povratka, Lenjin je morao ponovo u emigraciju. Ovog puta sklonio se u Finsku.

Privremena vlada, iako u panici i nepovezanih redova, odbila je napad levice. Međutim, usledio je preokret - neočekivano, udarena je i sa desne strane. Vrhovni komandant general Lavr Kornilov krenuo je s vojskom 7. septembra na Petrograd, u nameri da uspostavi vojnu diktaturu. I toj avanturi kumovao je neprincipijelni Kerenski, koji je, u strahu od gubitka vlasti, ipak raskinuo savezništvo s Kornilovom. Štaviše, povukao je potez koji će, ispostaviće se, biti ključan za veliku revoluciju koja je već kucala na vrata - naoružao je boljševike.

Zahvaljujući njima, Kornilovljev državni udar je osujećen, ali su autoritet i poverenje naroda u Kerenskog srozani do samog dna.

"Mi starci možda nećemo doživeti bitke predstojeće revolucije", u januaru 1917. godine govorio je Lenjin. Tada je bio u emigraciji u Švajcarskoj i verovatno je smatrao da će se ova vrsta borbe voditi u daljoj budućnosti. Okolnosti su učinile da lider boljševika već krajem oktobra stane u borbenu liniju protiv Privremene vlade i njenog neautoritativnog premijera.

"Crvena avantura" ovog puta dala je rezultat. Na svoju stranu su privukli sovjete i najveći deo vojske. To je bila dovoljna podrška da se krene u konkretnu akciju. U noći između 25. i 26. oktobra (7. i 8. oktobra), revolucionari su zauzeli poštu, telegraf i niz vladinih objekata. Boljševici su znali da moraju ići do kraja, a on je bio u Zimskom dvorcu, gde je vlada bila u gotovo stalnom zasedanju.

PROČITAJTE JOŠ - Car Nikolaj slao Srbe da spasu otadžbinu

Masa okupljena na Nevskom prospektu i okolnim trgovima, posle 35 plotuna sa krstarice "Aurora", krenula je ka nekadašnjoj carskoj rezidenciji. Pred kapijama je nastalo komešanje, pa upozorenje straže, a čuli su se i pucnji. Nezadovoljnike je predvodio dugokosi Vladimir Antonov Ovsjenko, koji je sa grupom mornara s puškama u rukama već prodro u unutrašnjost zdanja. Njemu uz bok bio je Čudnovski, koji je vodio radnike petrogradskih zavoda. Poslednja junkerska straža položila je oružje. Većinu ministara zatekli su u sali za sednice.

"U ime Vojno-revolucionarnog komiteta, saopštavam vam da ste uhapšeni", izgovorio je Ovsjenko, i time najavio poslednji čin preuzimanja vlasti.

Veliki skok je napravljen. Nametalo se samo jedno pitanje: gde je Kerenski?

U metežu izazvanom jurišom na dvorac, netragom je nestao. Pobednicima to i nije bilo mnogo važno. Slavili su pobedu Revolucije.

Čim su preuzeli državu i nazvali je "vlast sovjeta", boljševici su odmah doneli dve odluke: Dekret o miru i Dekret o zemlji. Prvim je proglašeno "hitno uspostavljanje mira bez aneksija i kontribucija", a drugi je oduzeo sve posede od spahija i predao ih seljacima, ali tako da vlasnik ipak bude država. Privatno posedovanje zemlje je zabranjeno. Na taj način ispoštovane su Lenjinove "julske teze", koje su se svodile na četiri parole: "Bezuslovan mir. Vlast sovjetima. Fabrike radnicima. Zemlja seljacima."

PROČITAJTE JOŠ - Putin kritikovao Lenjina

"Straža je umorna", rekao je delegatima anarhista Anatoli Železnjakov, načelnik straže, i tako je sa oružjem u rukama stavio tačku na prvu i poslednju sednicu Osnivačke skupštine. Već sutradan su boljševici proglasili njeno raspuštanje, čime su i formalno zavladali državom.

"Naša stranka je u svakom trenutku spremna da potpuno preuzme vlast", izjavio je Lenjin juna 1917. godine na Kongresu Sovjeta. U sali se tada zaorio smeh, jer ljudi nisu mnogo verovali u snagu boljševika. Nekoliko meseci kasnije, sve Lenjinove reči su se obistinile. Konačna pobeda bila je još daleko, jer je pred njima bio građanski rat, koji će potrajati sve do 1923. godine. U njemu je, kako se procenjuje, život izgubilo oko 13 miliona ljudi.

KERENSKI BEŽI SA SRPSKIM PASOŠEM

SVRGNUTI predsednik Privremene vlade Aleksandar Kerenski put za bekstvo iz Rusije pronaći će zahvaljujući diplomatskom predstavništvu Srbije u Moskvi. Posle neuspešnog pokušaja da okupi vojsku i ponovo zauzme Petrograd, skrivao se po Rusiji, tražeći način da napusti zemlju. Kako piše istoričar Aleksandar Timofejev u pogovoru nedavno objavljene knjige "Rusija 1917" Olega Ajrapetova, Kerenski se dokopao luke Murmansk pomoći lažnog srpskog pasoša koji mu je izdao srpski zastupnik u Moskvi Radoslav Jovanović. On mu je obezbedio dokument na ime kapetana Milutina Markovića. Poslednje časove u domovini Kerenski je proveo u srpskoj uniformi, u vozu koji je u Murmansk prevozio srpske oficire. Nevoljeni šef Privremene vlade dokopao se Londona, a kasnije je emigrirao u SAD. Tokom predstojećeg građanskog rata u Rusiji nije podržavao nijednu stranu, iako je potom bio veliki antikomunistički agitator.

Nastaviće se...