Vešte ruke deda Tome prave čuda

STARE plastične korpe, pepeljare, torbe, jastuci, drške od kišobrana i ribaćih četki samo su delić onoga čemu Nišlija veštih ruku Tomislav Ilić (83), uz pomoć malo mašte, vunice i lepka daje novi sjaj, ali i svrhu. Uz to je strasni kolekcionar stvari.

Da je - čovek, dokle god živi, dužan da radi - njegov je moto. Upravo zato je ovaj veterinarski tehničar u penziji pronašao sebi neobičan hobi koji, osim što mu pomaže da prekrati vreme koje danas ima napretek i lakše podnese samoću, često bude i od koristi drugima.

Koristeći raznobojne konce i vune, kao i razne vrste platna, Tomislav ovim predmetima daje drugačiji izgled, sa tradicionalnim motivima.

- Posle 40 godina rada u veterini, gledam da i kao penzioner i dalje budem koristan ovom društvu. Predmete koje napravim ili popravim ne prodajem, ali rado poklonim. Napravio sam korpice koje sam podelio majkama da deci pakuju užinu za školu. Poklonim i štapove za stare, kad zatreba, koje napravim tako što spojim dršku od četke za ribanje i držač od starih kišobrana - priča Ilić.

PROČITAJTE JOŠ - Vinom i rakijom čuvaju ognjište

Osim što ima vešte ruke, deda Toma, kako ga Nišlije nazivaju, kolekcionar je i svega što ima veze sa tradicijom i običajima, od narodne nošnje, preko knjiga iz prošlosti, do umetničkih i istorijskih muzejskih eksponata.

U njegovom domu, pretvorenom u svojevrsni muzej, u koji se doselio sa Kosova nakon rata 1999. godine, prepliću se i prošlost i sadašnjost, i staro i novo, uspomene i fotografije iz nekih, kako tvrdi, srećnijih vremena.

- Nažalost, mnogo toga je ostalo na Kosovu i zauvek je izgubljeno, ali nešto sam sačuvao od zaborava, da mladi mogu da vide i saznaju kako se nekada živelo, i koliko srpski narod ima bogatu kulturu i istoriju.

ZLATNA ZNAČKA

NOSILAC je zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije od 1994. godine. Na predlog velikog broja Nišlija i udruženja zanatlija i umetničkih stvaralaca, 10 godina kasnije proglašen je narodnim umetnikom Srbije.

ZAIGRA SAM

IAKO je zagazio u 9. deceniju, on i danas police i zidove stana puni medaljama, peharima, diplomama i pohvalama za umetnički rad, a ume i da zaigra i povede kolo.

- Ponekad pojačam muziku do kraja i zaigram, sam. Da me vide komšije kroz prozor, pomislili bi da sam lud, ali ne dam samoći da me savlada - priča on.

MUZIKA I FOLKLOR SU MU NA PRVOM MESTU

ROĐEN je u selu Koretište kod Gnjilana, gde je proveo svoj radni i životni vek. Kao veterinarski tehničar stalno je putovao, čega se danas rado seća, a strastveni je ljubitelj folklora i muzike.