Sve je tu, samo zemlje nema

ZMAJEVO, selo usred Bačke. Okolo, nepregledne njive. Stručnjaci kažu - najbolja crnica. A na njoj, i od nje, generacijama živi porodica Kobilarov. Ratari, hlebotvorci, iz generacije u generaciju sve bolji i "jači". Kuća, varoška, a usred sela. Okolo negovan travnjak i cveće. Ekonomsko dvorište sa betonskom "pistom" ogradili nova skladišta i šupe za mašine.

A na platou ponosno stoje dva "džon dira". Ne kaže se uzalud - "mercedesi" među traktorima. Čekaju da naši domaćini - mladi Proka, koji, i pored toga što je apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, prednost daje njivi i traktoru, i njegov otac Žarko - privedu kraju jutarnje dogovore uz kaficu. Ovog puta, jesenje radove na njivi, kada je svaki sat "skup" odložila je i poseta ekipe "Večernjih novosti".

PROČITAJTE JOŠ - Vršac: Proizvode poljoprivredne mašine za izvoz

- Šta može da se kaže, tu smo, i radimo najbolje što možemo, a da je lako, nije... - ovako priču počinje naš domaćin Žarko, dok šetamo po uzorno uređenom imanju koje okružuju nedavno podignuta skladišta i garaže za mašine, površine veće od 600 kvadratnih metara. - Nažalost, ovu godinu nećemo pamtiti po lepom, ne samo zbog suše, koja nam je prinose bukvalno prepolovila, već i zbog toga što u našem selu nije ni održana licitacija za zakup državne zemlje. Sve oranice izdate su po pravu prečeg zakupa, pa smo "silom prilika", umesto na 250 hektara, koliko smo do sada radili, ostali na 140 hektara. Da je bila licitacija, i da smo izgubili, ne bih žalio. Ovako, ostale su nam vezane ruke...

Suša je, takođe, kao i svim ratarima, Kobilarovima uzela ozbiljan danak. Bilo bi i gore da nisu primenili sve agrotehničke mere, analizu zemljišta pre setve, a takođe i moćnu sejačicu za "direktnu setvu", koja, osim što štedi gorivo, doprinosi i znatno boljem prinosu.

- Pšenica je bila solidna, imali smo je na 20 hektara, i dobili smo više od 10 tona po hektaru, a za nju još "čekamo cenu" - priča naš domaćin. - Sa kukruzom i sojom imamo sasvim drugačiju priču. Istina, soje smo imali više od ostalih kolega, koji često nisu ni ulazili u njive. Mi smo "skidali" 2.200 kilograma sa hektara, ali, lani smo imali duplo više. Sa kukuruzom imamo sličnu situaciju, jer smo brali oko sedam tona po hektaru, a lani smo imali 14,3 tone.

Ni problematična godina Kobilarove nije sprečila u obnovi mehanizacije i unapređenju imanja. Ovu tradiciju pokrenuo je još deda Proka, koji, od pre četiri godine, "ore nebeske njive".

- Prvi traktor je na imanje dovezao upravo deda Proka, još 1975. godine - prisećaju se Kobilarovi, i napominju kako su za nabavku nekih mašina imali podršku pokrajinskih i republičkih vlasti. - Naravno, taj traktor je tu i dalje. On nema cenu... A tu su, uz njega, i dva "džon dira". Zamenili su vremešne "ruse". Tu su i kombajn "kejs", nove prikolice, još dva slabija traktora, nova prskalica, plug obrtač sa četiri brazde, setvospremač zahvata sedam metara, tifon za navodnjavanje. Sve je tu. Mogli bismo da lagano obrađujemo 500 hektara. A zemlje, nažalost, nema...

PROČITAJTE JOŠ - Selo preporodilo Dimiće

PROKA I PASULj

MLADI Proka je na imanje doneo značajnu novost. Pre četiri godine, prvi put je, postrno, posejao pasulj, žuto-zeleni, Novosadski, jedini koji se ne uvozi. Sada je pasulj zauzeo svoju stalnu poziciju na njivama, na 12 hektara, a dobio je i "svoj" sistem za navodnjavanje. Istina, kako kaže Proka, traži mnogo ručnog rada, ali, rodilo je 1.270 kilograma po hektaru.

DEDA I UNUK

KOBILAROVI sa ponosom i uvažavanjem pominju deda Proku. Sa njim je, dobro pamte, prvu brazdu uzorao mladi Proka. Imao je 10 godina i gotovo da se i nije video iz traktora. Svi su zastajali da vide kako to traktor ore, a u njemu "nikoga nema"...

PROČITAJTE JOŠ - Rusima nudili i srpski kivi