Dovode svet na timočku prugu

VIZIONARI iz Zaječara guraju svoj grad, uprkos ovdašnjoj poslovičnoj učmalosti i malodušnosti, na zelenu granu ili još preciznije na “Zeleni put” (Greenway) panevropsku mrežu turističkih staza na starim železničkim trasama. Pešački i biciklistički turizam beleži neverovatan uspon u celom svetu, a zaječarski planinari i ljubitelji pruga veruju da će uspeti da dovedu goste na trasu gde je 1887. pre tačno 130 godina izgrađena prva industrijska pruga Srbije.

Ona je ugrađena u porodične istorije žitelja Timočke krajine jer su njihovi preci masovno radili i u izgradnji železnice i radili u ugljenokopima pod Vrškom čukom, do kojih su šine vodile. Ovde se kamenom nasuta staza s koje su Nemci još u Drugom svetskom ratu odneli tračnice i danas naziva “belgijska pruga” po investitorima iz Generalnog društva (Societe Generale) iz Brisela.

- Izgradnja pruge dovela je u drugoj polovini 19. veka strane stručnjake i izazvala tehnološku revoluciju na ovom prostoru, a mi verujemo da nešto slično može da se ponovi uključivanjem njene trase u projekat Grinvej - smatra Petar Aranđelović, predsednik Kluba ljubitelja Timočkih pruga. - Belgijska pruga je povezala evropsku trgovačku žilu kucavicu Dunav s Timočkom krajinom i dalje s Pomoravljem, donoseći prosperitet. Sada istim starim putevima idu panevropske pešačke i biciklističke turističke rute koje želimo da povežemo.

U ovom projektu učestvuju i planinari zaječarskog OPSD “Dragan Radosavljević”, koji su već izveli nemoguću misiju i uspeli da spasu izuzetnu istorijsku baštinu, zaječarske bastione. Na zaboravljeni lanac tvrđava koje su u 19. veku bili odbrambeni zid Srbije ka istoku oni su doveli mnoštvo sportista i turista, dajući svom gradu još jednu atrakciju pored čuvenog lokaliteta Feliks Romulijane.

Sad planinari s ljubiteljima pruga rade na kreiranju transverzale koja bi povezala trasu Timočke pruge i bastiona, koja prolazi kroz oblasti izuzetnih prirodnih lepota i spomenika baštine.

* "Belgijski" voz pre stotinak godina

Početna tačka te staze nalazila bi se na polaznoj stanici Belgijske pruge u Vlaškom dolu, na prostranoj šumskoj zaravni sedam kilometara od Zaječara. Tu, na ždrelu duboke klisure, belgijski investitori okupljeni u Srpskom industrijskom anonimnom akcionarskom društvu napravili su ranžirnu stanicu gde se u vagone “ćire” pretovarao ugalj iz rudničkih vagoneta. Oni su se spuštali strmim šinama svoznice, pravim čudom tehnike na litici kanjona kojim je stizao antracit iz ugljenokopa u selu Prlita. Još i pre nego što je pruga bila završena, brodari s Dunava koji su saznali za kvalitet ovog uglja naručivali su ogromne količine za svoje parne mašine. Kad je luka u Radujevcu otvorena, na kompozicije su dodati i mali putnički vagoni, a uskoro je “ćira” vukao i zlato iz Vajfertovog rudnika i vino iz negotinskih podruma.

Značaj pruge je odmah po početku izgradnje uočio legendarni putopisac Feliks Kanic, koji je došao u posetu zaječarskoj okolini odmah po zvaničnom otvaranju. Značaj dolaska velikog putnika pokazuje to što mu je domaćin bio lično general Jovan Mišković, načelnik srpskog generalštaba i član Srpskog učenog društva, geograf i arheolog.

Kanic je seo u vagonet u Vlaškom dolu i klackajući se ivicom ponora klisure Prlitske reke došao do rudnih polja.

- Popeli smo se u otvoreni vagon na koji su garavi momci postavili jednu klupu i odmah krenuli. Vukla nas je mala lokomotiva “Natalija” vijugavom trasom usečenom u strmu padinu ka kopu - zapisao je Kanic.

- Kad sam savladao početni strah i malo se privikao na gledanje u dubinu, krećući se često samom ivicom iznad provalije, mogao sam da uživam u divljoj romantici duboke klisure, sa ruševinama rimskog kasetla na steni Barba Roš, koja se uzdizala nad kućicama sela Prlite.

Kanic opisuje i prelepe pećine pod vrhom Barba Roš i praistorijske bedeme gde je nalažen i novac iz vremena poznog Rimskog carstva. Njegovo zaveštanje do danas je neispunjeno.

JURILI 10 NA SAT

IZGRADNjA Belgijske pruge 1887. bila je prvi korak povezivanja Podunavlja s dolinom Velike Morave, koji je doveo do prave tehnološke revolucije u istočnoj Srbiji. Stigli su stručnjaci iz Belgije, Francuske, Austrije, Italije donoseći evropsku kulturu, a mnogi od njih su zasnovali porodice ženeći se lokalnim devojkama. Srpski ugalj, glavno gorivo 19. veka postao je konkurentan na svetskim berzama, a počeo je za to vreme neviđeno brz transport ljudi i robe železnicom, brzinom od 10 kilometara na sat. Proradili su i prvi telefoni, a direktna posledica izgradnje pruge je otvaranje rudnika bakra i zlata u borskom basenu.

PRAISTORIJSKO NALAZIŠTE

KANIC, kao veliki putnik je primetio da se kraj pruge nalazi i praistorijsko nalazište odakle je lokalno stanovništvo vadilo bronzano i gvozdeno oruđe i oružje, keramiku, narukvice.

- Dobar deo antičkog novca na lepuškastim prlitskim Vlahinjama potiče, kako sam čuo, s ovog izuzetnog lokaliteta, koji bi vredelo brižljivije ispitati - naglasio je Kanic.