Priroda se surovo sveti čoveku

PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKA

BEOGRAD nedeljama topliji od Atine, na moru u južnoj Grčkoj temperature niže od severa Srbije! Nije scenario naučnofantastičnog filma, već ono što se ovog leta događa u Evropi. Uz to, ovog leta se dogodila i još uvek traje, serija nezapamćenih požara, koja je zahvatila jug kontinenta. Tako je i u našem susedstvu, u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji...

Sve ovo je aktualizovalo, više nego ikad, temu čovekove uloge u pregrevanju planete. U Portugaliji, Francuskoj, Hrvatskoj, Italiji, Španiji, vatrena stihija je progutala hiljade hektara rastinja, odnela desetine života, uništila kuće i drugu imovinu. Svakoga dana bukne neko novo žarište.

Stručnjaci se slažu da rizici od požara rastu iz godine u godinu. Razlozi za to su različiti, ali su svi više-manje vezani za ljudske aktivnosti. Jer, devedeset odsto požara izazove čovek.

Populacija sve više gravitira ka gradovima, tako da veliki delovi ruralnih teritorija ostaju nenaseljeni i obrasli rastinjem, koje je pogodno za širenje požara. S druge strane, oni koji vole prirodu, žele da žive na obodima šuma i u pitoresknim krajevima, što takođe povećava rizik. Ne treba zanemariti ni veoma značajnu ulogu piromana u prirodnim katastrofama koje trenutno prete kontinentu. Od početka godine, samo u Porgugaliji, u kojoj je izgorelo 75.000 hektara, uhvaćena su 64 namerna podmetača vatre.

KAD vatra jednom bukne, sada se brže širi nego ranije, zbog meteoroloških uslova i velikih vrućina, a njima, svojim aktivnostima, ponovo kumuje ljudsko biće, emisijom štetnih gasova. U evropskoj studiji "Pezeta 2" se ističe da bi rizik od požara na jugu kontinenta mogao da poraste od 50 do 100 odsto u odnosu na sadašnje stanje do kraja 21. veka.

To u prvi plan stavlja Pariski sporazum o klimi koji se smatra jednim od kapitalnih projekata za čitavu planetu. Nedavna odluka američkog predsednika Donalda Trampa da se njegova zemlja, kako najveći izbacivač štetnih gasova u atmosferu, s efektom staklene bašte, povuče iz ovog sporazuma, otvorila je najveći front neslaganja u odnosima između SAD i Evrope.

Planeta je treću godinu zaredom potukla rekord u visini temperature, sa prosekom višim za 1,1 stepen u odnosu na predindustrijsku eru. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, ovakav scenario favorizuje ekstremne situacije, suše, toplotne talase i požare. Svetske naslage leda u morima su se smanjile za više od tri miliona kvadratnih kilometara u odnosu na prosek u periodu od 1980. do 2010. godine. Danas, čovek za osam meseci potroši godišnju dozu raspoloživih ekoloških resursa na planeti. Krajem veka, toplotni udari bi mogli da pređu 50 stepeni Celzijusovih.

DONALD Tramp, međutim, smatra da je pregrevanje planete birokratska izmišljotina skrojena da bi se umanjila kompetitivnost moćne američke industrije. Oni koji mu drže stranu, podsećaju na podatak da gasovi, pre svega metan, koje ispuštaju ovce i goveda, kao i volujska balega, naprave veću štetu nego uništenje šuma u Amazonskom pojasu! Organizacija UN za hranu i poljoprivredu došla je do podatka da ovce i krave svojim izmetom proizvedu 14,5 odsto ukupne emisije gasova s efektom staklene bašte.

U nekim delovima Novog Zelanda, gde se naročito uzgajaju ovce, ovaj procenat, prema nekim istraživanjima, dostiže i 50 odsto. Smatra se da su možda i zbog toga ozonske rupe najveće iznad Australije i Novog Zelanda, gde je i opasnost od sunčevog zračenja najveća.

U svakom slučaju, kriv je opet čovek, jer se ove životinje koriste za ljudsku ishranu i druge čovekove potrebe. Zbog toga je sve više onih koji zagovaraju neku vrstu kontrole broja stanovnika na planeti. Tako, kreator kapitalnih projekata i mislilac iz senke više francuskih predsednika Žak Atali, smatra da bi trebalo stvoriti uslove za život ne više od devet do 10 milijardi ljudi. Protiv demografske eksplozije bio je i Dejvid Rokfeler, a njegovo mišljenje dele i neki drugi bogataši.

MUKA SA "KANADERIMA"

EVROPLjANI muku muče zbog protivpožarnih aviona. Njihov broj je nedovoljan, pa je ugrožen čitav sistem zaštite od vatrene stihije. Zemlje pozajmljuju jedna drugoj ove avione, od kojih su mnogi zastareli, a jedino pravo rešenje bilo bi da se proizvede novi broj ovih letelica. "Viking er", firma koja komercijalizuje avione tipa "kanader", odbija, međutim, da vrši isporuku ispod 25 porudžbina, što predstavlja investiciju od oko milijardu evra.

Predsednik francuskog regiona Provansa - Alpi - Azurna obala Reno Mizelije poručio je da Francuska ne može sama to da iznese na svojim plećima i dodao da će cela Evropa biti ugrožena ukoliko nestanu francuski "kanaderi".