Letnje žege na Monmartru

KIČICA se ustremila visoko, štrči nad palcem vrh držalje. To pejzažista merka platežnu sposobnost potencijalnog kupca. Rašireni štafelaji, načete tube, nakrivljene beretke. Blokovi u rukama. Crni tragovi uglja pod noktima. Bonžur! Portret? Kratka poza. Čvrsta sprega turista i umetnika. Pod miškom pronose platna.

Vrućina. Curi znoj niz vrat. Kaplje leto s krova. Neko se polio vodom. Ona kopa po svojoj torbi pribojavajući se da su džeparoši to diskretno i vešto već uradili pre nje. Niz čelo joj se slivaju crne misli, po vlažnim obrazima razliva šminka.

Kelneri "Kadeta iz Gaskonje", pantalona uzdignutih na lastišu tregera, kao da su maločas ugostili pisca i šansonjera Aristida Brijana, podupreli se u iznenadnoj dokolici laktom u dovratku. S dlanom druge ruke, za svaki slučaj, srastao im okrugli poslužavnik.

Među masom, provlači se taksi. Neko čak ni ovde ne troši đonove. Minijaturni autobus ispravlja krivinu slavnom ulicom i branikom oprezno češe nogavicu. Pravo prvenstva ima 19. vek.

Jedan pas u ruci, drugi na povocu. Deca, trčkaraju naokolo. Četiri dame naslonile se na zid i degustiraju slane palačinke s tartufima i sirom. Sa sprata se čuje majstorska buka. Direktor moćne firme, s brkovima, lulom i foto-aparatom, u kratkim pantalonama. Dama, s firmiranom kesom. Kloparaju točkići kofera na kaldrmi.

Neko je ovo putovanje dobio na lutriji. Drugi štedeli godinama. Treći banuli iznenada. Četvrti, na medenom mesecu, prvi put. Danas se, u vreloj letnjoj pari ispod usijanog nebeskog poklopca, svi krčkaju u istom turističkom loncu.

Hor došljaka zaseo na basamke pariske zaštitnice, bazilike "Sakr Ker", i sa uzvišene kote od 200 metara baca nasumične poglede koji tupo padaju na rastvorenu panoramu zanetog grada. Dvoje, tu, zagrljajem zaustavili vreme.

Belosvetske domaćice pazare neki od prepoznatljivih afiša koje je specijalnom tehnikom, prskajući mastilo nožem preko četkice za zube, naslikao Anri de Tuluz Lotrek, visinom zaostao na 152 santimetra zbog krvne srodnosti svojih roditelja, ali izrastao u vrsnog slikara i ilustratora. Kopiju nekog od 31 poznatog plakata posle će okačiti pored frižidera u svojoj kuhinji, u Amsterdamu, Pragu ili Limi.

U vinogradu stasava zrno. Teče perforirana traka vergla. U kafeu, za stolom, ožedneli gosti, puni života, kao da su se upravo razmileli sa slika Marka Stupara. Devojka, u dugoj svetloj haljini, čiji cvetovi niču iz kamene kocke, nežno, vrhovima aristokratskih prstiju, pridržava staklenu nožicu orošene čaše rozea, pogleda prikovanog na zvonik Crkve Svetog Petra.

Monmartr, ovih dana.