Od Beograda ostalo samo đubre i dugovi

VEĆ kroz staklo ulaznih vrata vide se gomile sasušenog lišća, koje je naduvao vetar još prošle jeseni, papiri, klupka prašine, otpaci... Prašnjavi hodnici puni rashodovanog inventara, prljave posteljine, tanjira, poluosušenih četinara, izvađenih s busenom iz saksija. Iz zidova iščupane utičnice i prekidači, vide se tragovi vlage.

Podrum do pola pun vode. Iza nekadašnje recepcije krije se petnaestak mačaka, od kojih se jedna nedavno omacila. One preskaču razbijeno staklo prozora, ostavljeno nasred puta. U jednom ćošku bačen usisivač. Kao da su ga prethodni korisnici tu cinično ostavili, da novi vlasnici sami usisaju njihovo đubre.

Ovo je tužna slika nekada čuvenog prestoničkog hotela "Beograd", u Balkanskoj ulici - prvog hotela vraćenog u postupku restitucije. Pošto su od februara čekali primopredaju, Markovići su dobili hotel u ovako jadnom stanju, u kakvom ga je ostavio "Želturist".

Eleni Marković i njenom sinu Vladimiru, Upravni sud je zimus vratio hotel u samom centru grada, maltene na kapijama budućeg Beograda na vodi, s pogledom na sve institucije koje su imale veze sa njegovom sudbinom poslednjih godina. S terase se, preko puta, vide "Železnice Srbije", Ministarstvo finansija i u pozadini Agencija za restituciju. Naslednici su u svoju dedovinu uspeli da uđu tek 2. juna, punih pet meseci pošto je hotel formalno opet postao njihov i pošto su počeli za njega da plaćaju porez.

Ovo zdanje je pre rata pripadalo Jeleninom dedi Vladimiru Đorđeviću. Zgrada poslednje dve godine propada, hotel je zatvoren, pumpe za ispumpavanje vode iz podruma isključene, baš kao i struja - zbog duga od oko četiri miliona dinara. Vladan Marković se nada da će ga "Želturist", ćerka firma "Železnica Srbije", platiti.

Hotel, jadan i zapušten, kao da štrči iz kvarta koji je odnedavno počeo da se glanca, umiva i sređuje - nikli su novi kafići, stari se "našminkali".

Prostorije hotela u očajnom stanju

- Posle više bezuspešnih pokušaja, u posed smo ušli pre mesec dana - kaže Vladan Marković za "Novosti". - Sve vreme se čekalo da "Želturist" preda ključeve "Železnicama Srbije". Ceo proces povraćaja imovine, mada od početka jasan i čist, imajući u vidu da je Agencija za restituciju još krajem 2012. donela prvostepeno rešenje u skladu sa zakonom, tekao je sporo. Kada je Agencija donela prvo rešenje, bio sam naivan. Mislio sam da je to kraj procesa, jer je zakon donet da bi se ispravilo određeno pravno nasilje u prošlosti. Međutim, bio je tek početak.

Posle nekoliko žalbi i dva upravna spora, rešenje o povraćaju imovine postalo je pravosnažno ove godine.

- Posle svega što smo prošli, ne mogu da kažem da me je šokiralo stanje hotela u kome ga je ostavio "Želturist". Najvažnije mi je bilo kakvo je njegovo građevinsko stanje, zato sam na primopredaju doveo veštaka građevinske struke. Nisam želeo da preuzmem odgovornost za nešto što je možda nebezbedno. Srećom, građevinsko stanje je odlično. Moj pradeda je kvalitetno zidao zgrade - kaže Vladan Marković.

Naslednik Vladan Marković

On dodaje da "Želturist", osim što nije plaćao struju, nije plaćao ni porez. Restitucijom hotela država će dobijati daleko više nego do sada - porodica već plaća porez, ući će u investiciju, pokušaće da vrati zgradi stari sjaj i vrati je u funkciju. Zaposliće ljude, plaćaće im plate, poreze i doprinose, kao i porez na profit od delatnosti kojom se budu bavili.

- Svetla tačka cele ove priče je Agencija za restituciju i konstruktivnost novog menadžmenta "Železnica", na kraju. Nadamo se da će ovaj primer biti poučan i da se nikome više neće desiti da mu imovina bude vraćena u ovakvom stanju - poručuje Vladimir Marković.

ČUVENA PORODICA ĐORĐEVIĆ

TRGOVCI, braća Dimitrije i Đorđe Đorđević, osnovali su u 19. veku firmu "Braća Đorđević". Njihov naslednik Vladimir Đorđević, koji je izgradio hotel, bio je nemački doktorant, jedan je od prvih doktora ekonomskih nauka u Srbiji, industrijalac i rentijer. Učestvovao je u balkanskim i Prvom svetskom ratu, odlikovan je medaljama za hrabrost. Đorđevići su do okupacije imali ciglanu, pa su kupovali placeve i zidali zgrade. Vladimirov sin Dimitrije, deda našeg sagovornika, bio je pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini, prošao je banjički logor, Mauthauzen i komunističke zatvore. Kasnije je postao ugledan istoričar, član SANU i suosnivač Balkanološkog instituta.

POGREŠNO NACIONALIZOVAN

HOTEL "Beograd" izgrađen je 1936. Vladimir Đorđević je želeo da prestonica ima prestižni hotel koji će se zvati njenim imenom. "Beograd" je najpre pogrešno nacionalizovan 1948. kao preduzeće, iako je zgrada bila privatno vlasništvo, a ne imovina hotela. Prava nacionalizacija usledila je 1958.