Slatka smrt Feliksa Fora

USHIĆEN zbog predstojećeg užitka, francuski predsednik Feliks For telefonirao je svojoj ljubavnici, slikarki Margerit Stenajl, da ga poseti u njegovim odajama u Jelisejskoj palati. Sastanak je bio zakazan za 17 sati. Dnevna svetlost je lagano čilela nad Parizom tog 16. februara 1899. godine, ali nadbiskup Fransoa Mari Benžamen Rišar i princ Alber Prvi od Monaka, koji su došli povodom Drajfusove afere, nikako da ga napuste. Pedeset osmogodišnjem predsedniku Foru posilni je već bio doneo napitak od španske mušice i kinina koji je ovaj koristio kao afrodizijak da bi se pokazao kod svoje drage, pa je napetost rasla iz časa u čas.

Mastilo noći već se bilo razlilo po krovovima Jeliseja, kada su dvoje ljubavnika u Srebrnom salonu konačno pali jedno drugome u zagrljaj. Ubrzo se iz odaja čuo krik. Dvostruko mlađa dama uspaničeno je prizivala upomoć. U poslednjem ropcu, predsednik se slatkom smrću opraštao od života. Bile su potrebne makaze da bi se njena kosa oslobodila čvrstog Forovog stiska koji je, tako, sebi obezbedio mesto u večnosti sećanja nacije, kao jedini francuski šef države koji je skončao baš u predsedničkoj palati. I to na kakav način.

U vreme izbora, majskih inauguracija i u julu kad se približi Dan francuske republike, iz sećanja izviru tajne Jeliseja. A one, kao ni sama palata, ne bi postojale da nije bilo jednog osvedočenog cicije.

Luj Anri de la Tur d'Overnj, grof od Evrea, sin vojvode od Bujona i guverner provincije Poatu i Pariza, poznat kao tvrdica, zatražio je od regenta Filipa Orleanskog visoku titulu upravnika kraljevskog lovišta u domenu obližnjeg Monsoa, danas jednog od elitinih pariskih parkova. Vladar u ime maloletnog Luja Petnaestog znao je s kim ima posla, pa je odlučio da se našali tako što mu je poručio da će mu sam doneti imenovanje na ruke, ali onda kada bude imao gde da ga dostojno primi. Iako bogat, jer je u miraz dobio čak dva miliona zlatnih funti, grof je živeo u skromnoj kući. Šta će - kud će, bacio se na posao. Tako je 1720. nastala palata.

Ovde su, između ostalih, stanovali i madam Pompadur, Napoleon i ruski car Aleksnadar Prvi kad je porazio Bonapartu, a Jelisej je posle Velike francuske revolucije bio i skladište za konfiskovani nameštaj. Od 1848. postao je rezidencija francuskih predsednika.

Jelisejska palata danas ima 365 prostorija, koliko i dana u godini, među kojima je i onaj Srebrni salon u kome je stradao For, isti u kome je Napoleon držao svoju garderobu i gde je 1974. obični uljez Bernar Lere, prethodno preskočivši ogradu koja okružuje hektar i po parka oko palate, neprimećen proveo ceo vikend izležavajući se.