Na trening čim svane

DANI četrnaestogodišnje Leone Rogić, počinju u pet ujutru. Sat i po kasnije već je na klizalištu, u osam je na nastavi u OŠ "Oslobodioci Beograda". Posle časova opet red treninga, a onda učenje do kasno u noć kako bi u dnevniku imala sve petice. I tako svaki dan. Bez predaha. Sad su pred njom novi izazovi, jer je upisala medicinsku školu.

Klizanje je njena najveća ljubav, toliko velika da joj ništa ne pada teško. Leona, koja je već proslavila Srbiju u umetničkom klizanju i bila jedina predstavnica naše zemlje na Svetskom juniorskom prvenstvu u Kini, rodom je iz Bačke Topole. Zbog njenih treninga 2010. porodica se preselila u Suboticu. Ali, ni tamo uslovi za treniranje nisu bili sjajni, led joj je bio dostupan samo nekoliko meseci, pa su se preselili u Beograd.

Ljubav prema klizanju rodila se još dok je kao mala gledala graciozne klizačice, a 2010. roditelji su je upisali u školicu Klizačkog kluba Spartak. Posle samo osam časova, talentovana devojčica je savladala osnovne klizačke korake, postala član kluba i posle samo dva meseca nastupila na prvom takmičenju u Segedinu, gde je zauzela četvrto mesto. Godinu dana kasnije stigla je i prva medalja - treće mesto u Vojvodini.

- Privukla me je lepota i zahtevnost ovog sporta, sjaj leda, haljinice sa kristalima, piruete i skokovi. Klizanje nije samo sport, to je umetnost, muzika, ples, gluma - priča nam Leona. - Još čuvam svoje prve klizaljke, iako su bile obične, plastične, nisu imale špic za piruete. One zauzimaju posebno mesto u mom srcu. Njima sam načinila prve korake na ledu. Danas imam specijalne takmičarske klizaljke, predviđene za trostruke skokove koje su veoma skupe, pa u istim klizaljkama treniram i nastupam.

Dok je porodica živela u Subotici, Leona je ustajala oko tri ujutru da bi stigla do Segedina na trening, gde je vežbala kada klizalište u njenom gradu nije radilo. Zahvaljujući vanserijskom talentu i predanom radu, dosada je učestvovala na 55 takmičenja i osvojila 33 medalje (25 zlatnih, pet srebrnih i tri bronzane).

Ove godine uspela je da se kvalifikuje za najveću svetsku smotru u umetničkom klizanju. Nažalost, povreda ligamenata doskočne noge, omela ju je da nastupi u takmičarskom delu, ali je ipak otputovala u Tajpej.

- Teška srca sam odustala na sam dan takmičenja, ali sam odlazak i činjenica da sam bila jedna od 45 učesnica svetskog prvenstva za mene je velika stvar. Jedina sam učesnica koja je krenula da kliže sa osam godina, a pritom sam tri godine imala samo tri meseca leda godišnje na otkrivenom klizalištu - ističe vredna i uvek nasmejana devojčica, otvarajući tako rak ranu svih sportova na ledu. - Na to sam veoma ponosna, ali i tužna u isto vreme. Jedino mi iz Srbije imamo samo šest meseci leda za treniranje, 45 minuta dnevno.

Ipak, kako kaže, srećna je jer je prvenstvo mogla da posmatra iz drugog ugla, da uživa u organizaciji i programima učesnika, a donelo joj je i nova, za karijeru veoma značajna, poznanstva.

- Družila sam se sa najboljim klizačima sveta, a upoznala sam olimpijskog trenera kanadske reprezentacije Džoan Meklaud, koja me je pozvala na letnje pripreme u Vankuver - dodaje puna utisaka.

Klizački uzori su joj Karolina Kostner, Ju Na Kim i Evgenija Medvedeva, a i pored svih napora i teškoća koje sa sobom nosi ovaj sport, nijednog trenutka nije ni pomislila da odustane od njega.