Srbija vraća dug herojima(FOTO)

JUNAKU Tiboru Cerni, jednom od 108 pripadnika Vojske Jugoslavije, koji su tokom NATO agresije 1999. godine poginuli braneći rejon karaule Košare, u sredu je otkriven spomenik u njegovoj rodnoj Debeljači kod Kovačice. Uz najviše državne i vojne počasti, spomenik su otkrili Tiborova majka Kata Cerna i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U paklu Košara, snajper s terorističkih kota danima je odnosio živote srpskih vojnika. Tog 28. aprila 1999. godine, trideset šestog dana bombardovanja, Tibor je bio sasvim rešen da bude meta. Da otkrije snajperistu. Ustao je iz rova i, pogođen, pao. Ali zaustavljena je i ruka snajperiste. Tiborove poslednje reči, po svedočenju njegovih saboraca, bile su: "Za ovu zemlju vredi poginuti".

- Na Košarama ih je bilo 108 mrtvih, položenih života za sve naše, prekinutih sudbina da bismo mi danas imali svoju - rekao je predsednik Aleksandar Vučić na ceremoniji u Debeljači.

- Nikada toliko mnogo nas nije dugovalo toliko beskrajno mnogo tako malenom broju njih. Tibor Cerna, nad čijom bistom stojimo, jedan je od 108 kojima dugujemo. Koliki je dug prema stradalom Cerni, nije moguće reći, jer je poginuo u 21. godini, i zato što je imao 20 miliona neostvarenih mogućnosti, snova, planova, koje je položio za sve nas. I to mu dugujemo, sve snove i mogućnosti. Njegov nedoživljeni život koji nam je dao, naš je dug. Uradio je nešto što pravi razliku između čoveka i junaka, što deli običan od velikog života, i što čini da smrt ne bude kraj, već početak večnosti. Stao je pred metak i izgovorio najveću rečenicu tog prljavog i neopisivo strašnog rata koji nam je agresor nametnuo. Rekao je: "Za ovu zemlju vredi umreti", i uradio je to, umro je za svoju zemlju i svakoga od nas.

Zahvaljujući se svim borcima sa Košara za sve što su učinili za otadžbinu, predsednik Vučić je podsetio i da je borba na Košarama istorijska bitka, u rangu bojeva na Ivankovcu i Čegru, Bregalnici i Kajmakčalanu, Kraljevu i Kadinjači, i završena je trijumfom, jer je sprečen ulazak neprijatelja u Metohiju i kopnena invazija naše zemlje.

- I dana, kada smo konačno počeli da pamtimo, važno je reći ne samo da je Tibor Cerna bio Mađar, a bio je, i da je bio junak, a bio je, i da nam je sve dao, a dao je, već da je u tih 108 vojnika, bilo i Srba, Crnogoraca i jedan Rus, i sve vreme su znali da večno ostaju tu, što je za njih bila svetinja, u svojoj zemlji, Srbiji - rekao je Vučić.

- Niko dalje od Košara zbog njih nije mogao. Umirali su tako slavno da Albanci i dalje čuju njihove glasove i strašnu opomenu: "Ovo je moja zemlja".

Vidno potresena, u suzama, Kata Cerna, Tiborova majka, rekla je da su njen sin i njegovi saborci, i poginuli i preživeli, dali sve od sebe da bi sačuvali otadžbinu. Apelovala je na državu da vodi računa o njima, njihovim porodicama, svojoj vojsci i mladim vojnicima.

- Na spomeniku, Tibor je veoma ozbiljan, a teško mi je da ga takvog lika prizovem kada zažmurim, jer je uvek bio veseo - rekla je Kata Cerna.

- Bio je hrabar kada se rodio i mislim da je bio hrabar i kada je umro. Hvala svima koji su omogućili podizanje spomenika i molim državu da vodi računa o borcima sa Košara da se ne desi da su život dali džabe. Vodite, takođe, računa i o onima koji su ostali živi, pomozite im da školuju decu, nađu posao. Toliko su zaslužili.

Kata Cerna je kazala i da joj je posebno drago što na ceremoniji u Debeljači vidi Tiborove saborce, što je mogla sa njima da razgovara o danima koje su proveli sa njenim sinom.

- Osamanaest godina smo čekali prvo spomen-obeležje, prvom među jednakima, heroju Tiboru Cerni - rekao je Vojislav Vukašinović, preživeli borac sa Košara.

- On je jedan od 108 srpskih Obilića, koji je za nas još živ. Živeće u nama dokle god smo živi i dokle god budemo pričali o, malo je reći, herojskim pogibijama. Svi oni znali su da su iza njih Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, da su iza njih njihove majke, sestre...

Molim vas da nikada ne zaboravite heroje, njihove majke, porodice, heroje invalide koji su ostavili delove svojih tela na vrletima Prokletija, pa i srpske ratnike koji se danas, a ni tada se nisu, osvrtali prema sili koja ih napada, već prema svetinji koju brane.

Ceremonijom u Debeljači, prvi put od ove godine započelo je obeležavanje godišnjice bitke na Košarama u skladu sa Državnim programom obeležavanja godišnjica istorijskih događaja Srbije.

Organizator državne ceremonije je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Republike Srbije.

BITKA ZA KOŠARE

NA Veliki petak, 9. aprila 1999. stotinak graničara u karauli Košare na obroncima Prokletija, nedaleko od Đakovice i Dečana, silovito je napalo više od 5.000 terorista OVK udruženih sa oko 5.000 operativaca grupe "Jastreb" iz NATO i pripadnika regularne albanske vojske potpomognutih NATO avijacijom. Posle pada karaule, stiglo je pojačanje od više stotina pripadnika VJ iz pešadijskih i specijalnih jedinica. U teškim borbama koje su trajale do 10. juna, Vojska Jugoslavije je uspela da porazi napadače i spreči njihov ulazak na KiM. Bitka za Košare je zvanično završena 14. juna, kada se Vojska Jugoslavije povukla na osnovu Kumanovskog sporazuma.