Bugari se hvale Evropom, a pazare u Srbiji

EVROPA ih je pre deset godina prihvatila i otvorila im svoje granice. Pomogla im je da izgrade puteve, urede fasade, ojačaju privredu, a samim tim i da zarade više. U Bugarsku su stigli svi veliki trgovinski lanci, koji su obogatili ponudu i spustili cene namirnica. Bez obzira na rast standarda i punije rafove, žitelji Sofije i pograničnog dela sa Srbijom često kod nas dolaze da pazare meso i sir. Kažu, nije bitno što je skuplje, jer navikli su na ukus i kvalitet srpske hrane.

Koliko je Evropa donela dobrog Bugarskoj? Njihovi stručnjaci kažu da se jasno vidi razlika pre ulaska Bugarske u evropsku porodicu i deset godina posle toga. Porastao im je bruto društveni proizvod, smanjena nezaposlenost, plate su porasle, a privreda stala na noge. Ipak,...

- U pretpristupnom periodu Bugarska je imala 27 odsto BDP prosečnog evropskog nivoa, kada smo primljeni u EU dostigli smo 40 odsto, a danas 48 odsto evropskog proseka - priča za "Novosti" Olga Aleksandrova Čutenska, zamenik predsednika bugarske Trgovinsko-industrijske komore. - Evropa finansira različite projekte. Izvoz je povećan sa 13 milijardi evra 2006. godine na 23 milijarde, koliko je iznosio lane. U istom periodu, strane investicije su sa devet milijardi porasle na 40 milijardi evra. Nezaposlenost na nivou cele države iznosi osam odsto, dok je u Sofiji, prema zvaničnim statističkim podacima, nezaposlenost oko dva odsto. Prosečna plata je oko 500 evra.

Kao najveću prednost članstva u EU, žitelji Sofije napominju to što je Bugarska otvorila granice. Iz zemlje je za deceniju otišlo oko dva miliona građana. Visokoobrazovani kadar našao je uhlebljenje u Nemačkoj, a ostali u Španiji, na plantažama, da rade najteže fizičke poslove.

Jagodinac Dragan Jovanović, međutim, odlučio je da se preseli u Sofiju. Sa suprugom Kristinom otvorio je restoran brze hrane i nudi srpske specijalitete sa roštilja.

- Ne znam kako je u Beogradu, ali ovde je mnogo bolji život nego na jugu Srbije - priča nam Jovanović. - Ukusi su nam isti i ljudi vole roštilj na srpski način. Već godinu dana sam ovde i zasad ne planiram da se vratim. Jesam se zaljubio u Bugarku, ali nisam u Sofiji zbog nje. Ovde smo samo jer posao može da nam obezbedi bolji život.

Pijaca "Dimitar Petkov"

I statistika pokazuje da su cene hrane i pića povoljnije u Bugarskoj nego u Srbiji. Istraživanje koje su uradili studenti ekonomije sa Ekonomskog fakulteta u Nišu pokazalo je da je isplativije u kupovinu otići u Sofiju, čak i uz uračunate troškove goriva, putarine, noćenja i večere u hotelu sa tri zvezdice, nego iste proizvode kupiti u Nišu. Naravno, kada se uračuna povraćaj PDV koji u Bugarskoj iznosi 20 odsto.

Tržni centar "Mol of Sofija"

Srpska potrošačka korpa je, prema rezultatima ove analize, 10 odsto skuplja. To je posledica veće konkurencije među trgovačkim lancima, evropskim, koji su otvarali markete širom Bugarske. U Srbiji se u priči o konkurenciji najviše govori o snažnom monopolu. Zašto onda žitelji Sofije često "skoknu" do Pirota da bi kupili jagnjetinu ili kačkavalj?

- Kvalitet hrane je sada lošiji nego ranije - priča nam Aleksandar Petrov, koji radi u prodavnici mlečnih prerađevina u Sofiji. - Tako je kada su sirevi i pavlake u pitanju. Ranije su nam propisi određivali da sir ne može da se prodaje pre 40 dana od sirenja, a sada se čitav proces sveo na pet dana. Mi smo bili poznati po kvalitetu jogurta i sireva, a sada od Srba kupujemo kačkavalj, iako je skuplji nego kod nas.

Srpski specijaliteti u centru Sofije

IZBORITI SE ZA BOLjE USLOVE

BUGARSKA će biti srećna kada Srbija uđe u EU - kaže Cvetan Simjonov, predsednik Trgovinsko-industrijske komore Bugarske. - Samo bi trebalo da se izborite za što bolje uslove pri ulasku u evropsku familiju. Subvencije za poljoprivredu su kod nas manje nego u ostalim zemljama članicama EU.

Na "Ženskom bazaru" nude se uglavnom bugarski proizvodi

ZABORAVLjENI NAJUGROŽENIJI

VEĆINA Bugara ne negira da im je standard zvanično viši nego ranije. Ističu da im je Evropa donela bolje puteve, infrastrukturu i uređenije gradove... S druge strane, kako priča Vasil Nemenov, taksista iz Sofije, najugoroženiji su u zapećku. Kao da Evropa za njih najmanje mari.

- Moja majka sa svojom penzijom ne bi mogla ni račune da plati - priča Nemenov. - Imamo penzije i od 80 evra. Sa tim stari ne mogu da obezbede ni lekove, a za hranu i račune da ne govorimo. Grejanje za naš stan zimi plaćamo oko 100 evra mesečno. Ne ulaže se mnogo u obrazovanje i zdravstvo...