NOVOSTI SA VOĆARIMA: Samo grada da ne bude

U PRESTONICI jagoda, najmanje je - jagoda! Begaljica, selo nadomak Beograda, nekad je bilo čuveno baš po ovom crvenom voću. Pod zasadima jagoda, pre nekoliko decenija bilo je barem 1.500 hektara. Sada - jedva dvadesetak! Voćari su zbog problema sa navodnjavanjem, poplava, suša i grada, ali i neorganizovanog otkupa, digli ruke od sočnih i ukusnih plodova. Okrenuli se kajsijama, nektarinama i breskvama. I rodile su im kao nikad. Mole Boga, samo da ne bude grada.

Od centra Begaljice, nekoliko kilometara vijugavog puta vodi na njive porodice Bugarčić. Na 30 stepeni, savijeni do zemlje Branislav (69), Milena (63) i Slobodan (46), usred su berbe jagoda. Sa njima i pet radnika. "Čiste" svaki zasad, ne promiče im nijedan plod, a rodili su i kler i alba. Sa strane, crvene se naslagane gajbice. Spremne su za nakupce u Udovicama. Teraju ih za Beograd i Novi Pazar...

- Evo, osta ovih naših 35 ari jagoda, i još toliko pod mladim zasadima, a nekad se rumeneo ceo hektar - priča Branislav, glava Bugarčića. - Nije bilo kuće bez jagodnjaka. Danas, ostalo jedva tri-četiri domaćinstva. Nije ni čudo, kad nam je ovo prva berba posle 2013. godine! Poplave odnele 2014, a naredne dve ubio grad.

- Sada kada pođem u njivu, kao da idem kod najvećeg neprijatelja - nastavlja Milena. - Volela sam njivu, voće i jagode... Ovde sam penziju stekla. Ali, ne mili mi se više da radim kad se setim poplava i gorkih suza moga Brane, dok gleda ceo rod pod vodom... Do danas - ni banke odštete, a šteta bila procenjena na milion dinara. Kažu, pare se zagubile između Grocke i Beograda. I dalje samo strepimo i gledamo nebo.

Sad se, kako dodaje Slobodan, u Srbiji jagode još ozbiljno gaje u Šapcu, Čačku i Kruševcu. A završe na trpezama u Rusiji.

- Jagode seljaku donose najbržu zaradu, ali samo ako nas vreme služi - nastavlja Slobodan. - Ovo je konačno prva berba kako valja i da ima neke vajde. Počeli smo 6. maja, a do kraja ove sezone, ostala nam je još jedna berba sutra. Rod jeste mali, izvući ćemo vagon i po, ali je dobra cena. Početna je bila 200 do 230 dinara, a sad 100 do 150 za kilogram.

Svake godine, jagode Bugarčiće "koštaju" oko 150.000 dinara - za sadnice, prskanje, navodnjavanje, kao i plaćanje sezonaca, čije su dnevnice, od sedam do 13 časova, 1.500 dinara, plus obrok. Sledeće godine troškovi ulaganja biće i veći, jer planiraju da ih stave pod foliju i slamu. I tih 70 ari, odlučili su da ostave samo da ne prekinu tradiciju. Od majskih poplava 2014. godine, potpuno su se okrenuli kajsijama, nektarinama i breskvama.

- Više od devet hektara nam je pod ovim voćkama - kaže Slobodan pokazujući nam grane povijene od plodova. Na svakom hektaru po 600 stabala. Čekaju berače od 10. jula.

- Očekujem da uberemo najmanje 60 tona kajsija sorte ruža i novosadski džin, kao i galdezi, marija luči i amigo nektarina. Za sad su rod, kvalitet i krupnoća - nikad lepši. Samo da ovako ostane, samo da grada ne bude!

Od ovog voća, vele Bugarčići, zarada nije slatka kao od jagoda. Na prvu se čeka četiri do pet godina.

Rodilo Slobodan sa mladim kajsijama

- Država nam pomaže sa svega 2.000 dinara po hektaru, a za podizanje i održavanje zasada, svake godine ode 100.000 dinara po hektaru - kaže Slobodan.

- Koliko će biti otkupna cena - ne znamo, ali bićemo zadovoljni i sa 50 dinara po kilogramu. Otkup je bolje organizovan, a 70 odsto voća iz hladnjača odlazi u Rusiju. Ostatak ide u Sloveniju i Hrvatsku.