ZGRADA Međuopštinskog istorijskog arhiva u Šapcu sagrađena u duhu romantizma, dušu je dala za čuvanje starih ljubavnih pisama. Među 200 originalnih pisama znamenitih ličnosti Srbije, nekolicina je i lične prirode. Iako malobrojna, sasvim su dovoljna potvrda kako su naši preci gajili, za današnja shvatanja - snažne emocije i veliko uvažavanje.

Na to ukazuje arhivista Gordana Filipović, ne krijući zadovoljstvo što je imala priliku da velikane srpske istorije i književnosti sagleda, takoreći, drugim očima. Pisma, gledano iz naše perspektive, deluju veoma strogo, ali se iza formalnosti prepoznaju ljubav i poštovanje.

- Pisma potiču iz 19. i prve polovine 20. veka. Jedno od najlepših poslao je 1887. godine dr Mihailo Spiridonović svojoj verenici Olgi, neposredno pred njihovo venčanje. Devojka je bila uplašena, između ostalog i zbog promene mesta stanovanja, jer se morala doseliti iz Mitrovice da bi se udala za, praktično, nepoznatu osobu - objašnjava Filipovićeva.

Šabački lekar uverava buduću suprugu da nema razloga za brigu: "Draga moja Olga, devojke obično dobiju jaku tremu na nekoliko dana pre venčanja. Tako je obično i pri svakom prvom koraku. No kod tebe može biti i više od treme jer dolaziš u tuđ svet, a drugo i mene još tako reći i ne poznaješ... Trudiću se svim silama koje mi stoje na usluzi da mi budeš srećna... Strah na stranu pa mi budi vesela i dobre volje. I ja imam tremu ali od nestrpljenja da te što pre vidim..."

I kao da se već tada, možda, moglo naslutiti da će baš njih dvoje biti roditelji pesnikinje i spisateljice Jele Spiridonović Savić (1890-1974), koja je stekla vrhunsko obrazovanje na francuskom koledžu u Trstu, studirala u Beču, Njujorku i Milanu i svojim delima obeležila srpsku književnost. Roditeljska pisma baš ona je čuvala i na kraju ih poverila šabačkom Arhivu.

Gordana Filipović,foto A.Delić

Posebno pleni i pismo koje je avgusta 1926. godine ugledni šabački profesor, romanopisac i pesnik Konstantin Đorđević, uputio verenici Zagorki: "Hteo bih da osetim, vidim, jedan deo Vas - Zage. Zaželeo sam se Vas, koliko Vas vremena nisam video! Uvek kad zažmurim stvorim Vaš lik pred mojim očima do detalja. Čak i onaj mali smeđi mladež na gornjoj usni..."

Uz to još kaže kako mu se čini kako je baš ona, njegova Zagorka, "najbolja, najlepša, najfinija dama na svetu".

U šabačkom Arhivu je i pismo kneza Miloša Obrenovića iz 1840. godine. Kneginji Ljubici piše iz Herešta u Vlaškoj, žaleći joj se da mu "oči nisu dobro" i da mora što pre lekarima da se obrati.

Shutterstock

NAJLEPŠE ZDANjE

MEĐUOPŠTINSKI istorijski arhiv u Šapcu nalazi se u zgradi stare bolnice, koja je na spisku spomenika kulture i predstavlja nepokretno kulturno blago. Projektovana je u duhu romantizma sa lučnim prozorima, rozetama, arkadama i zabatima, a sagrađena je 1865. godine, kao prva Okružna bolnica Kneževine Srbije. Mnogi je danas smatraju najlepšom zgradom u Šapcu.