Sve tajne Brozove ljubimice Zinke

O ZINKI Kunc Milanov zna se vrlo malo, barem u Srbiji, iako je ona od 1947. pa do smrti 1989. godine bila stanovnik Beograda, i to na adresi Puškinova 6. Madam Milanov, kako su je zvali u Metropoliten operi, gde je trideset godina bila neprikosnovena primadona, miljenica njujorške publike, koja ju je volela više od Marije Kalas, postala je za života operska legenda. Jedna od najvećih operskih diva, za koju se govorilo da je bila ljubimica Josipa Broza, danas u našoj prestonici nema ni spomen-

-ploču, a kamoli ulicu ili bilo šta drugo.

Ipak, nisu je svi zaboravili. Upravo je završen film "Poslednja primadona", čija je beogradska premijera zakazana za 17. maj u Jugoslovenskoj kinoteci, na 111. godišnjicu njenog rođenja.

- Još iz vremena kada sam radio kao urednik programa klasične muzike na nekadašnjoj TV Pančevo, pre 15 godina, nosio sam se mišlju da uradim film o Zinki. O tome sam se dogovarao sa Jagodom Martinčević, muzikologom koja ju je lično poznavala - priča nam autor filma Stanislav Živkov.

ŽIVKOV je pisao scenario sa Brusom Berouzom, Zinkinim dugogodišnjim prijateljem i biografom. Dokumentarnu građu pronašli su u Beogradu, Zagrebu, Splitu, Osijeku, Pragu, Buenos Ajresu... U filmu će prvi put biti prikazani snimci iz njujorških privatnih zbirki.

- Za razliku od raznoraznih operskih pevačica, i Zinka je imala najbolju tehniku pevanja, prirodno postiran glas velikog raspona i sa prirodnim pjanima, što joj je kasnije omogućilo 40 godina svetske karijere - zapaža Živkov. - Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji sa bratom Božidarom Kuncom, pijanistom i kompozitorom, lako je savladavala i najteže uloge.

Svedočanstvo: O Zinki i Titu pisao i "Njujork obzerver"

Malo je poznato da je Zinka sa 15 godina imala takvo muzičko obrazovanje da su profesori, pri upisu na akademiju, mislili da je već završila muzičke studije. Sa osam godina napamet je znala celu "Karmen" i sa drugom decom pravila je predstavu u kući. Ubrzo pošto je upisala akademiju u Zagrebu, udala se za Draška Vilfana. On nije odobrio njenu karijeru i taj brak se posle nekoliko godina raspao.

- Početkom tridesetih godina Zinka se preudala za zagrebačkog glumca Predraga Markovića Milanova. Tako da je njeno zvanično prezime posle udaje bilo Marković Milanov - govori autor "Poslednje primadone".

GODINA 1937. donela je preokret u Zinkinoj karijeri. Posle propale audicije za 150 pevača u Novoj nemačkoj operi u Pragu, upravnik Metropoliten opere došao je naknadno da čuje baš nju. Bio je oduševljen, a Zinka je ubrzo postala najsjajnija zvezda Metropolitena i to je ostala sve do 1966. godine.

- Po dolasku u Njujork, na zahtev uprave morala je da smrša deset kilograma i promeni prezime Kunc u neko koje bi ličilo na italijansko. Odabrala je prezime svog muža i postala Zinka Milanov - kaže Živkov.

Iako nije bila komunista, tokom Drugog svetskog rata pomagala je antifašističku borbu. Sa violinistom Zlatkom Balokovićem i bratom Božidarom snimila je ploču, čiji je prihod išao za finansiranje narodnooslobodilačke borbe.

- Između 1939. i 1947. uopšte nije dolazila u Jugoslaviju - kaže Živkov. - Njen poslednji nastup u Beogradu, na Starom sajmištu 1939. smatra se njenim, ali i najvećim trijumfom Lovre von Matačića, Beogradske filharmonije i Beogradske opere. Kasnije, kada je posle rata Matačić uhapšen kao saradnik okupatora, Zinka je bila jedna od onih koji su pomogli da se on oslobodi.

Odmah posle rata Zinka se razišla sa Milanovim, koji se vratio u Sarajevo.

- Nekako baš tad dobila je poruku da joj maršal Tito šalje u posetu svog generala Ljubu Ilića da joj zahvali što je često pevala kako bi pomogla partizanskom pokretu - govori Živkov.

- Bila je ubeđena da će Titov general biti neki starac sede kose, ali pogrešila je. General Ilić bio je vrlo zgodan, tek nekoliko godina stariji od nje. I on je bio ubeđen da je ona stara, debela pevačica. Kad mu je otvorila vrata, lepa i mršava, desila se ljubav.

ZBOG udaje, ali i nesuglasica sa tadašnjim upravnikom Metropolitena, Zinka se vraća u Jugoslaviju. Najpre u Zagreb, a potom u Beograd.

Zinka sa braćom Božidarom (levo) i Milivojem (desno)

Pričalo se kako je predsednik Tito bio ozbiljno zaljubljen u Zinku. Govorio je kako je ona njegovo nacionalno blago. Kolale su priče kako je njen brak sa Ilićem samo paravan za njihovu vezu. Na Titovoj rođendanskoj proslavi 1947. ona je pevala za njega.

- Tito je možda bio očaran Zinkom, ali među njima nije bilo ničega - tvrdi Živkov. - Poštovao je njen brak. Čitava stvar sa navodnom vezom sa Brozom nastala je tokom IB krize. U to vreme pojavio se članak u "Komsomolskoj gazeti" u Moskvi, u kome se tvrdilo da je Zinka Titova ljubavnica, te da joj on kupuje automobile gotovo svakodnevno i u skladu sa njenim haljinama. Kasnije, kada je sukob sa Ibeom produbljen, pojavile su se glasine da je Zinka Brozova špijunka, a Tito je jedan jedini put na novinarsko pitanje odgovorio da je ona njegov najbolji ambasador.

Živkov tvrdi da je Zinka bila vrlo bliska sa Jovankom, koja ju je volela:

- Tito i Jovanka ugošćavali su Zinku i Ljubu i u Beogradu i na Vangi i na drugim mestima. O tome postoje zajedničke fotografije koje se danas čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije. Zinka nije pevala Titu, onako kako je Merilin Monro pevala Džonu Kenediju.

POČETKOM pedesetih godina Zinka se vratila u Ameriku, gde je nastupala u Metropolitenu, sve do zatvaranja stare opere 1966. Povukla se u punoj vokalnoj snazi, jer je želela da je publika pamti u punom sjaju, a posle odlaska sa scene, bavila se pedagoškim radom.

Kao Madalena na poslednjoj predstavi 1966. / Foto Dokumentacija S. Živkova

POSTAVILA KAMEN TEMELjAC METROPOLITENA

- IAKO je bila prava operska primadona, Zinka nije volela glamur - kaže Stanislav Živkov. - Živela je u iznajmljenim stanovima u Njujorku, bila je poznata kao dobar kuvar i domaćica. U svom dvosobnom njujorškom stanu pravila je večere za osmoro ljudi, a u Beogradu je živela u službenom stanu. Imala je svega nekoliko vrednih komada nakita, možda dve bunde i to je sve. Ali Zinka je bila zvezda u Americi. Bila je pozvana da zajedno sa predsednikom Dvajtom Ajzenhauerom postavi kamen temeljac nove Metropoliten opere 1963. godine.