Penzioner iz Lazarevca sedam puta osvajao vrh Atosa

SEDAM puta se Dragan Vukić popeo na 2.033 metara visok vrh Svete gore, otkad se 2006. penzionisao. Šest puta je obišao peške celu Svetu goru Atonsku i njenih 20 manastira, a jedna takva šetnja duga je oko 120 kilometara. Ovog leta će ponoviti isti podvig po kome ga već poznaju monasi u svim manastirima i redovni svetogorski hodočasnici.

Teško je ne zapamtiti preplanulog, žilavog sedamdesetjednogodišnjaka, koji žustro korača planinskim stazama natovaren rancem s drvenim hodočasničkim štapom u rukama.

- Kad se vratim s Atosa osećam se kao preporođen, pun energije - kaže Vukić.

- Nisam bio neki pasionirani sportski tip, a ni verski fanatik. Običan sam čovek, visok oko 170 centimetara, a postim sve postove pre svega zbog zdravlja. Ono što sam naučio pešačeći po Svetoj Gori jeste da su i snaga i slabost u glavi. Ako ste odlučni možete da postignete sve što želite, bez obzira na godine. Često sam ostavljao profesionalne planiraske vodiče za sobom, jer je njihov motiv za dolazak na Atos profit, a moj je hodočašće i uživanje.

Sagovornik "Novosti" je radni vek proveo u Rudarskom basenu Kolubara kao elektro-inženjer, a sportom se bavio samo rekreativno. Posle penzionisanja 2006. odlučio je da prvi put poseti Svetu Goru i u manastiru Hilandar potraži grob svog strica, jeromonaha Zosima.

- Već tada sam poželeo da se popnem i na vrh Atosa slušajući priče hodočasnika koji su izveli taj podvig - seća se Vukić. - Počeo sam da se pripremam, da idem u duge šetnje i vozim bicikl, što mi je i danas standardna priprema pred odlazak. Pošto postim sve postove morao sam da naučim i da se hranim, tako da imam dovoljno energije da izdržim napore. Kad sam treće godine otišao na Atos u samom Hilandaru priključio sam se grupi planinara i popeo se na vrh. Posle toga sam postavio novi cilj, da obiđem sve svetogorske manastire.

Na poklonički put kreće trajektom iz luke Uranopolis do svetogorskog pristaništa Dafni, gde preseda u sledeći brod do pristaništa gde počinje pešačenje obilaskom manastira Simonopetre, Grigorijata i Dionisijata.

- Ovi manastiri su podignuti na nedostupnim mestima i iako nisu mnogo udaljeni, potrebno je dosta vremena da se obiđu - kaže Vukić. - Drugog dana hodočašća nastavljam do manastira Svetog Pavla i skite Svete Ane, odakle sledećeg jutra krećem na vrh Atos, gde ostajem na preobraženskoj noćnoj liturgiji. Ujutro, posle pričešća odmaram se kao i većina hodočasnika u crkvici Panagiji, a zatim nastavljam pešačenje ka drugoj strani Svete Gore i manastiru Velika lavra.

Sagovornik "Novosti" hodočašće nastavlja ka manastirima Karakal, Filotej i Iviron, a dan završava u svetogorskoj prestonici Kareji gde spava u skitu Svetog Andreja ili manastiru Kutlumuš. Sledećeg jutra, posle obilaska isposnice Svetog Save, hodočasnik nastavlja ka Stavronikiti, Pantokratoru i Vatopedu, gde su boravili sveti Simeon i Sava pre završetka srpske carske lavre. Posle pričešća nastavlja put preko bugarskog Zografa do Hilandara.

Da bi izveo ovaj podvig, po izuzetno teškoj klimi u vrelom avgustu, naš sagovornik je razvio sopstveni sistem priprema.

- Mesec dana pre odlaska počinjem da se hranim kao svetogorci, da pešačim, planinarim i vozim bicikl, tako da sam po dolasku na Atos potpuno spreman - kaže Vukić. - Pre prvog obilaska cele Svete gore, pripremao sam se etapno. Prvo sam obišao jednu obalu poluostrva, sledeće godine drugu, a zatim sam treće godine krenuo u veliku kružnu turu stazama koje danas malo ko koristi. Ukupno šest puta sam to ponovio, uključujući i uspon na vrh Atos. Sad već počinjem s pripremama za ovogodišnje hodočašće.