Fabrika hrane oko Božjeg doma

ĐURĐEVI stupovi, katedralni manastir Eparhije budimljansko-nikšićke, kojeg je pre 804 godine nadomak Berana sagradio Stefan Prvoslav, sin velikog župana Tihomira najstarijeg brata Stefana Nemanje, po rečima vladike Joanikija, "dom Božji i narodni", velika je fabrika hrane. Nema vrste voća, žita ili povrća koje se ne proizvodi na uzornoj manastirskoj ekonomiji.

Vredne monahe svakog leta na mobi i kosidbi predvodi vladika. Ovde se proizvodi nadaleko čuveni sir, mladi i stari - punomasni, veoma tražen na trpezama od Berana, pa do "na kraj" primorja.

- Uskoro ćemo početi proizvodnju kajmaka - kaže monah Anastasije, koji punih 13 godina u Beranama vodi manastirsku ekonomiju. - Farma sa dvadesetak krava, koja posluje sa još desetak u projektu "Mednem", biće uskoro bogatija za još 16 grla. Napravili smo modernu štalu, koju širimo. Senik je uvek pun, imamo neophodne mašine za pripremu hrane - priča Anastasije dok nas vodi ka modernoj mlekari u kojoj se iščekivao dolazak domaćice za sir.

- Mleko smo ranije predavali mlekari "Zora", ali je došlo do problema zbog neplaćanja, pa smo napravili svoju proizvodnju sira. Ekonomiju je začeo blaženopočivši protosinđel Nikodim, koji je počeo da sadi šljive, ali se sve uozbiljilo dolaskom vladike Joanikija - kaže monah Anastasije dok nam pokazuje šljivike u punom cvatu, strahujući malo od slane koja bi mogla "ubiti" rod kao prošle godine.

Naravno, ne propušta da pomene oca Andronika, koji je na manastirskoj zemlji počeo gajenje povrća ispod plastenika. Negujući skromnost kao vrlinu, nerado priča o svom udelu u procvatu ekonomije, iako je njegov angažman poznat ne samo vernicima, nego svima koji makar iz radoznalosti navrate u obilazak dela ekonomije. Ekonomija se prostire na nekoliko hektara zemljišta, a svoje mesto našao je i uljanik iz koga se vrca čuveni med.

Monah Anastasije

- Plastenike sada vodi otac Jerotej Kaluđerović, iguman manastira, koji se bavi i uzgojem paulonije. On upravlja i ratarskom proizvodnjom. Imamo radionicu za proizvodnju sveća. Radili bismo još, ali nedostaje nam ruku - kaže monah Anastasije.

Naš sagovornik prilazi traktoru da ga pripremi za radove u poljima oko manastira koji je vekovima sabirao Vasojeviće "i u volji i u nevolji". Pored duhovne hrane, ovom materijalnom manastir snabdeva sveštenstvo Eparhije budimljansko-nikšićke iz koje svako izađe nepočašćen. Blagoslovom, ali i darovima koji su plod vrednih ruku monaha.

NARODNA KUHINjA ZA VASKRS

- ZA Vaskrs otvaramo narodnu kuhinju. Mnogo je nevoljnika ovde - kaže episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, koga smo zatekli na imanju preko puta zgrade sedišta Eparhije, sa kosijerom u ruci, kako potkresuje šiblje koje je "prigrlilo" jednu mladu voćku.

- Hranom ćemo snabdevati 50 ljudi, mada, znamo da su potrebe građana veće. Ljudi se iz ponosa, ali i iz drugih razloga ustežu da kažu da su u nevolji - kaže monah Anastasije.