Sopoćani bez svog konaka

NA manastiru Sopoćani kod Novog Pazara, zadužbini kralja Stefana Uroša (1243-1276), trećeg sina Stefana Prvovenčanog i ktitora ove svetinje, podignute 1260. godine, kažu stručnjaci, ništa ozbiljnije nije rađeno u poslednjih 25 godina. Neki tvrde da većih radova nije bilo čak od vremena Aleksandra Karađorđevića, po čijem je nalogu u prvoj polovini 20. veka izvršena temeljna obnova manastira. Naravno, ako se izuzme pokrivanje ulazne priprate i konzervacija vrednih fresaka, koja je još u toku.

Mada je u bivšoj Jugoslaviji i svetu poznat po izuzetnim freskama ("Lepi Jovan", "Uspenje Bogorodice", "Loza Nemanjića"...), koje su radili najbolji majstori iz tadašnje "prestonice sveta" Carigrada i koje su ga 1979. godine uvrstile u svetsku kulturnu baštinu pod zaštitom Uneska, manastir Sopoćani, kroz istoriju više puta rušen i ponovo obnavljan, jedan je od simbola specifične raške srednjovekovne arhitekture koja je samo delom obnovljena.

Već decenijama bivši igumani Sergej i Mihajlo i sadašnji Teoktis pokušavaju da ubede nadležne u Ministarstvu kulture da je odavno trebalo da započnu obnovu (restauraciju) trpezarije ktitora kralja Uroša na ulazu u manastirski kompleks i originalnog konaka u severozapadnom delu manastirske porte. Sadašnji konak, van zidina manastira, trebalo je da bude samo privremeno rešenje i odavno je tesan.

- Kad god pomenemo obnovu trpezarije i izgradnju konaka, iz Ministarstva kulture, koje bi trebalo da finansira ove projekte jer Crkva i vernici za to nisu kadri, obično dobijemo odgovor da je obnova skupa i da država nema para. Razumemo sve teškoće s kojima se suočava država, ali isto tako verujemo da bi za ovakve svetinje i ovakve spomenike kulture, kakav je manastir Sopoćani, kome se svet divi, svaka država, pa i naša, morala da nađe novca - naglašava iguman Sopoćana, otac Teoktist.

Mada je i sada magnet za turiste i inspiracija za umetnike i naučnike iz celog sveta, koji dolaze čak iz Japana, Koreje, Kine, Australije, Kanade, sa Kube i Filipina, obnovom trpezarije i izgradnjom originalnog konaka, manastir bi povratio nekadašnji izgled i sjaj i bio bi još privlačniji ljubiteljima starina iz celog sveta, a povećao bi se i broj monaha - uveren je otac Teoktist.

* Sopoćane posećuju turisti iz zemlje i sveta Foto M. Nićiforović

Ne zna se tačno koliko bi obnova trpezarije i izgradnja konaka koštali. Po nekim nezvaničnim procenama, reč je o 250.000 evra, što za svaku državu koja drži do svoje prošlosti i svojih svetinja, pogotovu kad su kao Sopoćani svetske - sitan trošak.

IGUMANOV PROJEKAT IZ "CIVILSTVA"

DOK je bio u "civilstvu", tj. dok se nije zamonašio, iguman Sopoćana Teoktist završio je arhitekturu, ima puno iskustva i lično je uradio projekat obnove trpezarije kralja Uroša i konaka manastira Sopoćani. Njegov projekat malo se razlikuje od "državnog", a iguman kaže da ga je radio samo sa jednim ciljem: da pomogne stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, s kojima ima dobru saradnju i čija će reč, kako kaže, biti poslednja.

KOMISIJA DA BRINE

OSIM Sopoćana, na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine su i Stari Ras, Petrova crkva i Đurđevi stupovi. Iguman Sopoćana kaže da bi briga o ovim spomenicima trebalo da bude još bolja i da bi valjalo formirati posebnu komisiju, sastavljenu od stručnjaka iz više ministarstava i lokalne samouprave, koja bi svaka tri meseca državi podnosila izveštaj kako se brine o svetskoj baštini i šta bi trebalo menjati i unaprediti.