STOČARU IZ OREOVICE SE OSTVARIO SAN: Podmladak stada bogatiji jaganjcima nego ikad

SAN svakog pastira, pa i Vukadina Stanojevića iz srednjovisočkog sela Oreovica kod Pirota, jeste da mu sezona jagnjenja protekne bez problema i, ako je moguće, da se što više ovaca "blizni", odnosno da ojagnji dva jagnjeta, kako bi bilo za prodaju, za seosku preslavu i slavu, ali i da pretekne za podmladak stada.

Vukadinov san ne samo da se ostvario, nego mu je ovo najbolja sezona, o kojoj će se još dugo pričati u Oreovici, ali i okolnim selima Sopotu, Nišoru, Temskoj... Od četrdesetak ovaca, tri su ojagnjile po tri jagnjeta, 25 grla pirotske oplemenjene pramenke je na svet donelo po dva jagnjeta, a preostalih desetak ovaca koje se jagnje prvi put, dalo mu je po jedno jagnje.

- Supruga i ja danonoćno smo nad ovcama, od kada počne jagnjenje pa do kraja sezone. Tako je bilo i protekle, sibirske zime, kada su od ciče pucali drvo i kamen. Hranu smo imali, ali smo muku mučili sa vodom koja se zaledila, pa smo topili sneg samo da nam stoka ne žedni. Više vremena provodili smo u štali nego u kući. Ovce su krupne, dobro hranjene i nije bilo problema kada su se jagnjile - priča Stanojević.

Vukadin kaže da je ovčarstvo posle dužeg niza godina i te kako unosno i objašnjava i zašto.

- Većina ovaca je umatičena. To znači da ću dobiti novac od države, kao i po 2.000 za svako jagnje. Letos smo napravili više od 800 kilograma prvoklasnog ovčjeg sira. Uskoro će Uskrs, a zatim i Prvi maj. Svako jagnje u proseku će otići za 8.000, a sa stimulacijama to je deset hiljada dinara. To znači, kada se sve sakupi, da ći zarada od 40 ovaca biti najmanje oko milion dinara. Svako ko želi da radi može i da zaradi, ali u ovčarstvo treba uložiti sebe i sve svoje vreme - priča Vukadin o svojoj računici.

USTAJANjE U ZORU

- USTAJEM u 5 časova, a u krevet idem kasno uveče. Ovce su letos svaki dan na ispaši, a kad se pregone počnemo da im dajemo i kukuruz, rezance, brašno i detelinu. Čim su sjagnjene moraju da dobijaju mnogo hrane i neće biti problema. U sezoni jagnjenja i usred noći dolazim u štalu, makar bilo i minus 25. Jednostavno, ne mogu da spavam ako znam da neka ovca treba da se ojagnji - zaključuje ovaj žilavi čobanin.